Ko se ovih dana odluči da renovira stan imaće velikih problema – slobodnih majstora nema, a građevinski materijal je od sredine godine poskupeo čak 30 odsto. Pre samo šest meseci, za kompletno renoviranje stana od 60 kvadrata, ključ u ruke, bilo je potrebno oko 15.000 evra (sa domaćim materijalom). Sada je ta cifra bar za trećinu veća.
Cene su digli keramičari, stolari, vodoinstalteri, moleri, električari, bravari i parketari. Zbog manjka radne snage, zanatlije diktiraju cene. Zatrpani su ponudama, pa se slobodan termin čeka nedeljama.
Domaćin, pre nego što krene u radove, na papir mora da stavi za šta mu sve treba novac da od ruiniranog stana napravi udobno stambeno gnezdo.
Sputnik istražuje kolika je cena ovakvog poduhvata.
Na startu oko 400-500 evra mora da odvoji za pripremu radova – skidanje parketa, stolarije, pločica u kupatilu i ljuštenje zidova. Za ove poslove, mora da plati minimum dve dnevnice fizičkim radnicima. Jedna tura kamiona koji odvozi šut na deponiju staje od 8.000 do 10.000 dinara (bez utovara). Demontaža prozora i vrata košta 10 evra po komadu. U ovu cenu treba i da se uračuna i kupovina džakova za građevinski šut (oko 50 evra).
Dobar majstor zlata vredi
Najtraženiji majstori na tržištu su keramičari, koji su prethodnih godina u velikom broju napustili zemlju zbog „debljih“ dnevnica u inostranstvu. Pre samo pet godina oni su radili od šest do 10 evra za kvadrat. Sada, nijedan koji je u Srbiji ne želi da priča za manje od 12 evra.
Samo za lepljenje pločica u kupatilu i kuhinji treba oko 4.000 evra. Za te pare se plate majstori (keramičar i vodoinstalater), njihovi pomoćnici i kupi neophodni građevinski materijal (lepak, pločice, ventili, cevi, kolena…) . Kvadrat pristojnih pločica košta oko 1.500 dinara, a cene idu do 7.500 dinara za kvadrat. Na ovu cifru treba dodati stavku – kupovinu sanitarija (kada – tuš kabina, lavabo, bojler, šolja, baterije, ormarići, rešetke, ventilator, lampe…).
Posebna stavka je kupovina kuhinjskih elemenata. Najjeftinija varijanta je naći dobrog stolara, koji po meri, od pločastih materijala napravi viseće plakare i radnu površinu. Da se plate majstori, kupi materijal od iverice, sudopera, baterija, odvodne cevi, radne lampe, potrebno je minimum 1.200 evra.
Pošto su ovo skupi radovi na adaptaciji stana, a svako „fušeranje“ se vidi, ne treba žaliti neki dinar više da se plati dobar majstor.
I prozori poskupeli
Cena stolarije jako varira od kvaliteta izrade. Najjeftiniji su PVC prozori (standardna veličina oko 150 evra). Za pet prozora i balkonska vrata treba minimum 1.400 evra. Cena ugradnje je od 10 do 20 evra.
Proizvođači u Srbiji navode da najviše porudžbina imaju za PVC stolarijom. Običan prozor sa dvostrukim staklima u proseku košta nekih 130 evra, ili od 85 do 160 evra po kvadratnom metru. Za one sa više komora, treba izdvojiti i do 50 odsto više novca.
Ukoliko se gazda odluči za drvenu ili aluminijumsku stolariju, cena drastično skače. Za pendžer sa drvenim okvirom treba izdvojiti od 120 do 220 evra. Najskuplja su kombinovano drveno-aluminijumska okna, koji ne mogu da se nađu ispod 220 evra (ona su najviše poskupela).
„Pre šest meseci krenuo je veliki talas poskupljenja. Više novca treba izdvojiti za gorivo, materijale, pa samim tim su se i usluge uskladile sa rastom cena. Konkretno, povod da vrednost građevinskih radova poraste, bio je skok cene metala na svetskom tržištu i kriza sa energentima“, za Sputnjik navodi Ivan Bojat, direktor građevinske firme „Braća Glišić“.
Laminat ili parket
Za pod, gazda može da se odluči za jeftinu varijnatu – laminat, i skuplju kao što su brodski pod i parket od jasena, bukve ili hrasta.
Postavljanje parketa košta okvirno oko 12 evra po kvadratu. Cena parketa se kreće od 2.300 do 8.000 dinara. Postavljanje lajsni izračunava se u odnosu na dužinu, pa po metru iznosi pola evra, bez sokle, odnosno četiri evra po metru sa soklom. Za postavljanje brodskog poda su slične cene kao za parket.
Laminat je jeftiniji, pa ima da se nađe i onaj od 1.200 dinara za kvadratni metar. Postavljanje košta od dva do četiri evra.
Moleri imaju pune ruke posla
Tradicionalno, od zanatlija, moleri imaju niže cene usluga. Međutim, i njihov rad se sada plaća više, pa se cene kreću se od jednog do 3,5 evra po kvadratu. Ukoliko majstor kupuje materijal, gazda mora da plati 4,5 evra za kvadrat okrečenog zida.
Cenu krečenja određuje nekoliko faktora: kvadratura, u kakvom su stanju zidovi, te da li je u pitanju nova ili stara gradnja. Ukoliko se ljušti zid, gletuje, šmirgla i kreči, nijedan majstor ne želi da radi ispod 3,5 evra po kvadratu.
Dodatni troškovi
Kada se domaćini odluče da oljušte stan i iz početka ga preurede, uvek ima dodatnih troškova.
„Kada se skinu parket i pločice, obično mora da se ravna pod, da bi novi bio kako treba. Pa kada već sve sređuju, onda se odluče i da zamene elektro-instalacije. Dešava se u sred posla da promene prvobitni plan, pa traže spuštene plafone“ navodi Nikola Đurić, beogradski majstor.
Obično prilikom planiranja radova gazde ne razmišljaju o ulaznim vratima. U najvećem boju slučajeva, stara su i dalje dobra i funkcionalna. Međutim, kada shvate da će stan biti sređen „kao kutija šibica“, onda se reše i njih da zamene. Ona su prvi vizuelni kontakt sa stanom. Nova ulazna vrata koštaju od 180 evra (kineska), do onih od 500-600 evra, kvalitetnije izrade, domaće ili italijanske proizvodnje.