Činjenica da je Leskovcu priliminarno iz Ministarstva zaštite životne sredine odobreno million i po dinara za pošumljavanje a Toplani 18 miliona dinara za projekat zamene kotla i prelaska sa uglja na gas, dokaz je da se u ovom gradu napokon realizuje do skora pripreman Kratkoročni akcioni plana za rešavanje problema zagađenja vazduha na teritoriji grada.
Plan je zapravo pokušaj da se u naredne dve do tri godine reši sve evidentniji problem sa kojim se suočava i Leskovac, pored većine gradova u Srbiji, i smanji emitovanje štetnih čestica.
“Stvar je u tome da Leskovac nikada do sada nije imao baš ovako veliki problem sa smogom. Prošle zime je bilo evidentno zagađenje u nekoliko dana, a u ovoj godini smo imali, pre ovog najgoreg perioda, samo jedan dan u novembru i par dana u decembru”, navodi šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Slađan Đikić.
On tvrdi, po trenutnim procenama, da su najveći zagađivači u Leskovcu zapravo sami građani.
“Individualna ložišta. Sve zavisi i od toga da li se grejete na drva, kakva drva, kakav je njihov kvalitet; ugalj ili nešto treće. Toplana u Leskovcu pokriva svega 12 posto stanovništva i čini svega jednu petinu izvora zagađenja. Moraćemo da u narednih godinu do dve da nađemo model kako da što veći broj građana, recimo, pređe na daljinsko grejanje, a da to za njih ne bude skupo ulaganje. To je samo jedna od stvari koju ćemo pokušati da pokrijemo ovim lokalnim akcionim planom”, navodi Đikić.
Samo na teritoriji grada bez okolnih sela evidentirana je 21.000 individualnih ložišta, a znatno je povećan i broj automobila. Ti podaci se još uvek prikupljaju.
Opoziciona Grupa građana “Za Leskovac zajedno” upozorili su pre desetak dana na visoku zagađenost vazduha u ovom gradu poručivši da bi se ovim problemom nosioci vlasti trebalo više da pozabave jer je zdravlje građana izuzetno ugroženo.
“Ukoliko ništa ne uradimo u skorije vreme imaćemo problem da i nakon okončanja pandemijekorone virusa, nosimo maske jer nećemo imati čist vazduh.Umesto što se novac investira u izgradnju stadiona ili golf terena neophodno je da se taj novac uloži u poboljšanje kvlaiteta vazduha u Leskovcu”, rekla je Nonoslava Vasić.
Ona je podsetila da pravna i fizička lica plaćaju ekološku taksu od 2019. godine, ida se pri tome ne uzima u obzir ko i koliko zagađuje životnu sredinu, a da se, kako je rekla, ne zna da li se novac zaista koristi za unapređenje životne sredine.
Prema evropskom indeksu o proceni kvaliteta vazduha koji se meri na tri lokacije u Leskovcu, u ulici “Đorđa Andrejevića Kuna”, “Starine Novaka” i na Hisaru grad je skoro mesec dana u ljubičastoj zoni, što znači da je vazduh opasan po zdravlje.