Glimac Ljubomir Bandović sinoć je bio specijalni gost 14. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, gde je, govoreći o svojim počecima, umetničkom sazrevanju i filmskim, pozorišnim i TV ulogama, naveo da je gluma služba.
„Gluma je služba. Radite za nešto više, bolje“, rekao je Bandović pred publikom koja je u velikom broju došla u Leskovački kulturni centar željna da čuje ovog umetnika i burnim aplauzom pozdravi njegove iskrene priče i anegdote.
Kako Bandović navodi, najdraža uloga na filmu dosad mu je uloga Svetozara Miletića u filmu “Ime naroda” reditelja Darka Bajića.
„Retko vam se desi da možete da oživite spomenik. Sto posto mog profesionalnog života se slilo u tu ulogu. Mi o tom čoveku ne znamo ništa. Ne znamo šta nam je ostavio, a danas uživamo u pravima koja su on i njegova ćerka izborili za nas. Taj film je uspeo da ne bude istorijska čitanka, niti da bude srbovanje, već je to film o Milici i Jaši Tomiću“, objašnjava Bandović.
Kako navodi, pamti i uloge u filmovima “Igra ispod praga” Ivana Marinovića, “Neprijatelj” Dejana Zečevića i “Sestre” Vladimira Paskaljevića, za koji kaže da je „ostvarenje koje nekome može da spasi život“.
“ “Sestre“ su film koji nekome može da spasi život… Posle tog filma, moja majka dve nedelje nije htela da priča sa mnom jer sam igrao tog lošeg Tadiju“, priznaje ovaj umetnik.
Iako je svestan da mu je najširu popularnost donela televizija i uloge u serijama “Ono kao ljubav”, “Vratiće se rode” i “Vojna akademija”, Bandović otkriva da bi voleo da na filmu igra Stepu Stepanovića, a u pozorištu Sirana De Beržeraka.
Bandović se prisetio da je kao dečak, dok je odrastao u Vranju, znao da će biti glumac.
„Mama i tata su radili u fabrici “Koštana”, pravili cipele, i dobijali su karte za pozorište, ali nisu išli. Ne idu ni danas, ne gledaju ni mene… Brat i ja smo išli u pozorište. Ali, kada sam sa 10 godina gledao Kraljevačko pozorište i predstavu “Moj tata, socijalistički kulak” shvatio sam da sve što hoću da budem jeste glumac… Uvideo sam da ukoliko tu postoji način da praviš svoju stvarnost, onda je to umetnost koju ja hoću da stvaram“, otkrio je Bandović.
Tokom gimnazije, kao mladić, igrao je u devet predstava u vranjanskom pozorištu “Bora Stanković” i interesovala ga je samo gluma.
„Prođem kroz gimnaziju i odem u pozorište. Tamo me je sve zanimalo, sve sam radio, samo kostime nisam peglao. U školi sam imao 200 izostanaka, razredna mi je pravdala jer je znala da sam u teatru, pa sam na kraju odgovarao i bio vrlo dobar đak“, priseća se glumac.
Kako kaže, na prijemni na Fakultet dramskih umetnosti, kada je klasu primao Vladimir Jevtović, zakasnio je, te je morao da čeka da se predstave svi kandidati kako bi došao njegov red.
„Spremio sam osam monologa, četiri pesme i 32 imitacije. Znao sam da je scena moja, Vlada Jevtović me je video kao dete u telu odraslog čoveka… Tog dana sam samo ja prošao u uži krug“, navodi Bandović.
Od mnogobrojih predstava u kojima je igrao ili trenutno u njima igra izdvaja nekoliko, a “Klaustrofobična komedija” u režiji Darka Bajića je jedna od njih.
„Bajić me je zvao i pitao me: “Hoćeš da budeš Bata”, misleći na Savu odžačara koji je obeležio pozorišni život Danila Bate Stojkovića… Imitirajući Batin glas, rekao sam mu: “Ja mogu da budem Bata, ali ti nemaš te pare da mi platiš”… Kada sam pročitao tekst, znao sam da je to za mene pisano“, kaže Bandović.
Kako navodi, kasnije je saznao da je u novosadskoj verziji te predstave igrao Predrag Pepi Laković, njegov „rođak po ženskoj liniji iz Crne Gore“, ali da je „Bata znao da izađe na scenu, kaže istinu i bude bolan, tačan i emotivan“.
„Sava mi je prva glavna uloga koju sam odigrao u pozorištu. Od te predstave ja drugačije dišem, drugačiji sam sam sa sobom kada doživljavam sebe kao glumca“, ističe Bandović.
Pošto igra i Iliju Čorovića u “Balkanskom špijunu” po tekstu Duška Kovačevića, poređenja sa Batom Stojkovićem mu, kako kaže, prijaju.
„Sve što je Duško Kovačević pisao je jedan te isti čovek, dobri čovek sa margina našeg društva koji pokušava da spoji nespojivo, da ostane dobar sebi i drugima, da ne napusti ideale na kojima je vaspitavan“, navodi Bandović.
Bandović je dobitnik mnogih nagrada, a vidi ih kao obaveze je smatra da tek posle njih treba da se dokazuje.
Ako stepropustili...
Aplauze, kako kaže, pamti, a najdraži mu je uputila Olga Stojković, supruga Danila Bate Stojkovića, u garderobi posle premijere “Klaustrofobične komedije”.
„Aplaudirala mi je sa vrata… Smanjio sam se, poklonio sam joj se, a ona me je poljubila u obe garave ruke. Taj njen aplauz mi je prekretnica koja mi je dala neku novu dozu samopouzdanja da nastavim dalje“, prisetio se Bandović.
