U drugom srednje drugarica Viktorija prespavala kod mene u sred radne nedelje i unapred smo rešile da prespavamo prve časove, a razrednom smo rekle da idemo na neke analize kod lekara, pa ćemo kasnije da dođemo u školu.
I kako to univerzum i inače sve tako pametne likove dovede na svoje mesto, razredni naš čuveni Žika Smrt ( ne ide uz ovu smrt veliko slovo, ali nadimak je nadimak ) sretne oca moga i zabrinuto pita kako je Gordana. I gospodin otac moj odgovori da sam odlično. I razredni onda pojasni da misli na ove analize na koje baš toga jutra idem i pita da li sam dobro, a mistr Bjeletić kaže da sam zdrava i da jedino može da me boli glava ako previše spavam, jer smo drugarica Viktorija i ja ostavljene usnule, kod kuće.
I nas dve kod 3. ili 4. ili kog već časa stižemo potpuno nespremne na situaciju u kojoj saznajemo odakle onaj nadimak.
I kreću saslušavanja, a i predavanja, a i vikanja i vređanja ( ništa, realno, što nismo zaslužile ) i Viki izjavljuje:
– Samo se krivci pravdaju.
I nastavljamo da se pravdamo i pravdamo i pravdamo i dalje izmišljamo ne bi li se opravdale i ne sećam se kako, ali se sećam da sam nam čak i ja poverovala i mnogo mi je nas bilo žao.
Pa sam morala da je napišem, a onda i priču koja ide uz tu životnu lekciju.
I sad mi, naravno, na pamet ne pada da objašnjavam, a milijardu odsto verujem da će krivci morati. Krivci će da se pravdaju, tako to biva i Viki je bila u pravu.
Jer stvarno, svako nekako dođe na mesto koje je zaslužio. Uglavnom se sam tu dovede, a sile dobra doguraju istinu.
Glavna i odgovorna urednica „Južnih vesti“. Počela je u nedeljniku „Sloboda“ u Pirotu. Radila je u lokalnim i regionalnim televizijama u Pirotu, Novom Sadu i Nišu i kao dopisnik Televizije B92 i Televizije N1. Voli da kaže da se novinarstvom bavi jer ne postoji ništa drugo što bi htela da radi.
Ako stepropustili...
