Da li je potencijalno prisustvo njegovog veličanstva na fudbalskoj utakmici reprezentacije njegovog carstva, vredno ijedne dečje suze?, pitanje je koje postavljaju iz Gradskog odbora Srbija centra Leskovac.
Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
Još uvek ne znamo šta se dogodilo. Hronologija je otprilike sledeća: UEFA zabranila prisustvo navijača, deca dobila priliku da preuzmu njihovu ulogu. Školama je preporučeno da omasove i organizuju aktivnost. Bez obzira na političku pozadinu, protkanu duhom predizborne kampanje, deca su se radovala. Deca su čista, ne razumeju skrivene motive odraslih. UEFA ublažava kaznu, dozvoljava prodaju karata za jednu tribinu. Odjednom, karata nema!
Odjednom, direktori javljaju učiteljima i nastavnicima da deca neće ići na utakmicu.
U isto vreme počinje da se šuška da će utakmici prisustvovati “jedan čovek”. U društvu još “jednog čoveka”. Možda liči na bajku, a možda i na basnu, svakako ne dečju. Deca postaju nepotrebna, čak nepoželjna.
Još juče su novinari i portali postavili pitanje: Šta se tačno desilo? U FSS nemi, a čaršija bruji. A deca razočarana i izneverenih ocekivanja. Možda je to i jedino što ih ocekuje u ovoj zemlji i na sta ih treba pripremati od malih nogu.
Pošto odgovora nema, GrO SRCE ponavlja pitanje: Šta se tačno desilo? Koliki je kapacitet stadiona? Koliko karata za tu jednu tribinu je pušteno? Koliko u Leskovcu ima dece do 14 godina? Koliko vredi slomljeno dečje srce? Da li znate gde je granica?
Odličan tekst. Tužno je, jadno i bedno to što se radi.
Nisu samo deca iz Leskovca izneverena…..ima ih mnogo više. Bojnik, Lebane, Medveđa…..