Najpre treba reći da Nova godina, kao praznik, pre jednog veka, gotovo uopšte nije pominjana, posebno među srednjim staležom, a sva pažnja bila je usmerena na Božić, koji je smatran jednim od centralnih godišnjih praznika. Tradicija darivanja i onda je postojala, ali su se pokloni unekoliko razlikovali, posebno oni namenjeni muškarcima.
Poklonima su se, kao i danas, najviše radovala deca, a ni izbor se ne razlikuje puno- slatkiši, igračke i ukrasi za jelku. Slično je i sa damama, koje su darivane šeširima, tašnama, modnim aksesoarom, ukrasima za kosu i vrat.
Tada najveća trgovina dečjih igračaka i muzičkih instrumenata “Kod Trube“, nudi veliki izbor raznovrsnih dečjih igračaka i nakita za Božićno drvo, dok se za starije nudi savršen poklon: nova knjiga Fjodora Dostojevskog – “Zločin i kazna“.
Što se tiče muškaraca, stvari su se donekle promenile. Uz piće i cigarete, kao idealan poklon nudi se i pištolj, verovatno zbog činjenice da je bilo ratno vreme.
Ipak, oružje se nije moglo pokloniti baš svakom, pa se kao izbor lepog i ozbiljnog poklona nudi kalendar. Recimo, za 1913. godinu, u Politici je objavljena reklama kalendara, pod nazivom “Osvetnici“, sa odabranom sadržinom i slikama iz Prvog balkanskog rata.
Poslednjeg Božića pred Veliki rat, “Srpske novine“ su, kao “najlepši poklon za nastupajuće praznike“ reklamirale igre na sreću.
Ni za vreme rata, praznični duh Srbe nije napuštao, pa su nakon oslobađanja od prve austro-ugarske okupacije, 1914. godine, u Beogradu ponovo počele da izlaze novine sa reklamnim oglasima.
Između ostalog, u prazničnim brojevima, Božić su narodu čestitali kralj i patrijarh, ali su i viđeniji građani upućivali čestitke sa najlepšim željama, svojim poslovnim prijateljima i mušterijama.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
