U Leskovcu ne postoji sistem zbrinjavanja farmaceutskog otpada od građana i on uglavnom završi u kanalizaciji

Marija Stevanović iz Leskovca je od preminule majke nasledila i hrpu lekova kojimaje na kraju istekao rok trajanja, te je, znajući da je u pitanju medicinski otpad, obijala razna vrata kako bi saznala gde bi mogla da ga odloži i na kraju nije dobila nikakav odgovor na ovo pitanje.

“Obišla sam nekoliko apoteka u gradu i raspitivala se da li njima mogu da dam ove lekove, da li možda oni mogu da ih preduzmu, ali mi je rečeno da nemaju uslova za tako nešto. Na kraju sam morala da ih bacim u kontejner ispred moje zgrade”, priznaje ova Leskovčanka.

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja farmaceutskim otpadom kaže „Apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, apoteke koje su osnovane kao privatna praksa, kao i veterinarske organizacije, preuzimaju farmaceutski otpad proizveden od građana“. Zakon o upravljanju otpadom takođe propisuje dužnost ovih ustanova da preuzimaju otpad.

“U praksi, na teritoriji grada Leskovca ali i širom Srbije, apoteke ne žele da obaveštavaju građane o tome da se kod njih može predati farmaceutski otpad jer što više otpada prime to imaju veću obavezu da plate pravnim licima koja vrše sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje ili izvoz farmaceutskog otpada (a sa kojima apoteka zaključi ugovor). Dakle, apoteke su dužne da prime ovaj otpad, građani su dužni da ga predaju ali on najčešće završi u kontejneru tj. deponiji komunalnog otpada. To je posebno problematično zbog opasnog farmaceutskog otpada (npr. citostatici, dezinficijenasa koji sadrže teške metale….) jer onda tako on ulazi u životnu sredinu”, navode u Udruženju “Tim 42” iz Leskovca.

Kako smo saznali, u Leskovcu samo veliki farmaceutski lanci imaju posebne kontejnere za odlaganje medicinskog otpada.

“U pitanju su apoteke Benu, Lili ili Dr Max. Građani koji imaju ovakav problem mogu svoje lekove kojima je istekao rok da odnesu njima kako bi ih se pravilno rešili”, tvrdi za naš portal jedan farmaceut.

Inače, u prethodnom Lokalnom planu upravljanja otpadom 2010 – 2019 je navedeno da Apoteka Leskovac ima uputstvo za postupanje sa ovakvim otpadom, a ako neki ogranak apoteke nema podrumske prostorije za njegovo odlaganje sve se odlaže u bunkeru ogranka „Hipokrat“.

Međutim, ova apotekarska ustanova više ne postoji.

“Ranije su lekovi sa isteklim rokom bili skladišteni u podrumu Doma zdravlja Leskovac, gde se i nalazila apoteka ‘Hipokrat’. To se više ne radi. Mi imamo svoje kontejnere u kojima skladištimo medicinski otpad”, objašnjava za Rešetku direktor leskovačkog Doma Zdravlja Slaviša Božić.

Ipak, niko od nadležnih organa nije znao da nam odgovori na pitanje koliko je ovog otpada bilo u svim podrumskim prostorijama ogranaka apoteke Leskovac, u bunkeru „Hipokrat“ i na koji način je on odložen nakon prestanka ustanove sa radom.

Ono što je zabrinjavajuće u nacrtu Lokalnog plana upravljanja otpadom za period od 2021-2030 godine, a o čemu smo već pisali, u leksovačkoj lokalnoj samoupravi priznaju da nemaju nikakvu kontrolu nad opasnim otpadom, da ne znaju gde on završava, kao ni kako da reše ovaj problem.

Kako u njemu piše, “na teritoriji grada Leskovca ne postoji sistem zbrinjavanja farmaceutskog otpada od građana i uglavnom takav otpad završi u kanalizaciji, kontejnerima za komunalni otpad ili na „divljoj deponiji”. Apoteke treba da preuzmu farmaceutski otpad od građana, ali u praksi samo nekoliko apoteka promoviše ovu uslugu. Učešće javnosti u odvojenom sakupljanju je vrlo malo”.

Tekst je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!