U današnjem svetu u kome moć, slava i novac preuzimaju primat nad duhovnim, a prijateljstva se sve više “grade” iz interesa. Tu nema poverenja, a poverenje je ključni element u svakom prijateljstvu.
Da li ga ima dovoljno i da li su većina prijateljstava zasnovana na laži i prevarama pokušava da odgonetne i sedamnaestogodišnja Nađa iz Leskovca, koja je već doživela svoje prvo razočarenje.
“Susrela sam se sa mnogo ljudi u životu koji su se na prvi pogled činili iskrenim i pouzdanim i imala sam poverenja, dok jedna od tih osoba mene nije navela da krenem da razmišljam da li zapravo pravi prijatelji postoje. Prijateljstvo koje je trajalo dugi niz godina, palo je u vodu zbog malo novca, zbog malo pažnje nebitnih ljudi kojio su danas neverovatno postali bitna mnogima oko nas“, kaže ova Leskovčanka za našu Omladinsku redakciju.
Ipak, ova devojka je uspela da pronađe osobu kojoj može verovati i sa njom izgradi pravo prijateljstvo.
“Posle tolikog razocčrenja u tu osobu, trebalo mi je dosta vremena da shvatim da je ona samo bila moja lekcija i da mi pokaže šta zapravo nije prijateljstvo. Kroz sav taj period nisam prolazila sama. Pored sebe sam imala osobu za koju nisam mislila da će mi postati toliko bliska, a s njom sam se družila od svoje treće godine. Dan za danom je bila uz mene, tešila me, i trudila se da se ja osećam bolje, da kroz sve to izađem kao pobednica. Ni slutila nisam da ću moći opet nekome da verujem, da ću imati pravog prijatelja. Bila je to sreća u nesreći. Šta god bilo, uvek je sa mnom delila na pola, bila tu i kada je loše i kada je dobro, njeno je bilo moje, i obrnuto. Pokazala mi je šta je pravo prijateljstvo, iskrenost, sreća, radost, oslonac… A kada malo bolje razmislim, ništa od toga nije bilo u onom prijateljstvu za koje sam mislila da je pravo“, zaključuje Nađa.
Pedagoškinja Srednje ekonomske skole „Đuka Dinić“ Sanja Kocić Markakis objašnjava da je poverenje među mladima narušeno zbog neuvažavanja ličnosti.
“Jer međusobno ne postoji poštovanje, sve je javno, sve je preko društvenih mreža… Zbog tog nekog zatvaranja, mladi su postali asocijalni. Samom činjenico što su non stop na telefonima i društvenim mrežama, nestao je kvalitet komunikacije. Komunikacija među vama mladima je često nasilna, bez uvažavanja sagovornika, bez strpljenja. I sve to dovodi do gubitka poverenja, manjka druženja. Mladi često imaju loše uzore ispred sebe, rijalitije, kriminalce i ostale koji utiču na dekadentno pošanje mladih. Zbog svega toga dolazi i do sajber nasilja, psihičkog nasilja a da ne pričamo o fizičkom nasilju koje je sve prisutnije“, upozorava ona.
Zanimalo nas je da li je moguće kroz obrazovni system popraviti odnose među mladima.
“Obučavanjem učenika i što češćim preventivnim aktivnostima i edukacijama koje se tiču teme veštine komunikacije – da. Kada se poboljša kvalitet komunikacije među mladima, samim tim će se stvoriti uslovi za bolje druženje. I da postoji više živa reč, više druzenja, neka živa, direktna interakcija, a ne samo putem društvenih mreža. Što više timskog rada, okupljanja i ragovora među mladima može da pomogne u ostvarivanju dobrog kontakta među njima“ zaključuje pedagoškinja.
Autor: Petra Stojanović
