Filmski život Dimitrija Stamenkovića: Od prodaje stripova ispred Robne kuće do stavaranja respektabilne izdavačke kuće

Izdavačka kuća „Komshe d.o.o.“ objavljuje različite knjige, publikacije i vodiče, ali bi se i za život Dimitrija Stamenkovića suvlasnika ove firme moglo reći da je skica za jedan roman – barem onaj deo koji se odnosi na biznis. 

Posle nekoliko životnih prekretnica, rada na prekookenaskim brodovima, ovaj, Rodom Leskovčanin,vratio se u Srbiju i trenutno je fokusiran na dva biznisa.

“Prvi je ‘Komshe’, firma koja je nekada bila u vlasništvu njegovog brata, čiji je deo nekoliko godina nakon prodaje otkupio i ‘vratio u porodicu’, a drugi je jedna od najstarijih IT zajednica u Srbiji ‘Heapspace’”, pišu Poslovi infostud.

“Infostud” – specijalno mesto u srcu 

Kaže da je prvi kontakt sa preduzetništvom imao još u detinjstvu, kada je kao sedmogodišnjak sa bratom prodavao stripove ispred „Robne kuće Beograd“ u Leskovuc i posle sa tim novcem kupovao nove stripove i sličice fudbalera. Ipak, smatra da mu je odskočna daska za ulazak u preduzetničke vode bio rad u omladinskoj organizaciji AEGEE Beograd, u kojoj je bio aktivan od 2001. do 2006. godine.

“Tamo sam naučio pregršt korisnih stvari u vezi pisanja i vođenja projekata, pravljenja budžeta i rada u timu sa ljudima sa raznih fakulteta. U AEGEE-u sam na jednom od putovanja upoznao Branimira Gajića, jednog od vlasnika „Infostuda“ koji me je 2003. godine pozvao da im se pridružim. To mi je bila sjajna škola, jer sam mogao izbliza da vidim kako neki biznis raste maltene od samog početka. To mi je bio prvi posao, bio sam stvarno jako mlad tako da nisam ni bio baš svestan koliko sam dobrih stvari tada naučio od ove sjajne ekipe. Od tada „Infostud“ ima specijalno mesto u mom srcu”, priča Dimitrije.

Odlazak na brod bila je prekretnica

Od početka 2005. godine se pridružio bratu i drugu u tek osnovanoj izdavačkoj firmi „Komshe“, koja se na startu specijalizovala u izdavanju turističkih publikacija i vodiča. Radio je na formiranju sektora prodaje i širenju prodajne mreže, sve dok, krajem 2006. godine, brat i njegov prijatelj nisu dobili stipendiju za doktorske studije u Americi. Tada je pala odluka da prodaju „Komshe“. Putevi su im se tu razišli, jer je i Dimitrije otišao na Karibe.

“Od 2006. do 2008. godine sam radio na velikim turističkim brodovima sa kojima sam obišao zemlje Srednje Amerike i zapadnu obalu SAD-a i Meksika. Tamo sam radio kao konobar i to mi je bila jedna od najlepših faza u životu. Puno novih stvari sam naučio, bolje sam upoznao sebe i doživeo nekoliko sjajnih situacija koje ću pamtiti celog života. Kao što je ljudima ranije odlazak u JNA bio prekretnica u životu tako je za mene to bio odlazak na brod”, kaže Dimitrije.

Tamo je bio dve godine, a taj period je iskoristio da bolje upozna veliki broj ljudi iz drugih zemalja i pripadnike raznih kultura, ali mu je boravak na brodu pomogao i da „prelomi“ da se vrati u Srbiju. Kaže da mu je očigledno bilo potrebno da ode tako daleko da bi postao svestan nekih stvari koje je uzimao zdravo za gotovo dok je ovde odrastao.

“Uživao sam da upoznajem nove ljude, nisam imao stida da kolege iz Perua zapitkujem u vezi Indijanaca, da sa Jamajčanima pričam o Rastafarijancima, da se izbliza upoznam sa ljudima iz Južnoafričke Republike i iz prve ruke čujem o svim podelama među ljudima tamo. Ali, svakako mi je bilo najinteresantnije da pričam sa ljudima iz SAD-a, koji su činili veliku većinu gostiju na brodovima na kojima sam bio. Nekako sam tamo više zavoleo Evropu, ovaj naš region i svakako Srbiju i odlučio sam da se vratim, a da to bude brže nego što sam planirao uticala je i porodica, kojoj sam bio potreban”, priča Dimitrije.

Nedugo po povratku u Srbiju sastao se sa Brankom, novim vlasnikom „Komshe“ i saznao da u firmi baš „ne cvetaju ruže“ i da je prodaja pala, a to je za njega bio alarm da se ponovo angažuje.

“Posle nekoliko neformalnih viđanja sa Brankom rešio sam da se vratim u firmu na period od godinu dana. I tako, ta godina još traje, još malo pa 15 godina. U međuvremenu sam otkupio deo vlasništva i postao partner sa Brankom”, priča Dimitrije.

Originalan koncept – prijateljstvo sa autorima

Smatra da je prednost rada u izdavaštvu to što je čovek okružen dobrim i kulturnim ljudima, i da mu prija što dosta toga zavisi od njega, odnosno da može da utiče na to da posao učini dinamičnijim i interesantnijim.

“Mi nismo klasična izdavačka kuća koja otkupljuje autorska prava i onda štampa te knjige. Mi sa autorima zajedno pravimo njihove knjige od samog početka, usput postajemo prijatelji, i posle izdavanja knjige zajedno brinemo o tom naslovu. Tu originalnost smo zadržali od samog osnivanja, i kako smo mala firma to nam daje veliku fleksibilnost šta i na koji način ćemo da radimo kao i u kom pravcu ćemo da idemo”, navodi suvlasnik izdavačke kuće.

Kako dodaje, ponosni su što su oni štampali prvi ilustrovani vodič o Srbiji „Snippets of Serbia“ i prvu monografiju o uličnoj umetnosti u ovom delu Evrope „Street Art Belgrade“.

“Da bismo realizovali izdavanja grafičke novele o Nikoli Tesli na engleskom i srpskom jeziku organizovali smo Kickstarter kampanju na kojoj smo prikupili duplo više sredstava od onog što smo tražili. Većinu naših autora čine stranci, ali definitivno uživamo u promociji i saradnji sa našim domaćim autorima kao što su Vladimir Dulović, Dušanka Komnenić, Bojana Nešić, Momčilo Antonijević…”, navodi Dimitrije.

Njihove publikacije i turistički vodiči nalaze se u mnogim knjižarama širom Evrope, jer imaju distributere u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a kupci su, osim pojedinaca i turista, takođe i kompanije koje ove knjige poklanjaju poslovnim partnerima i kolegama.

Sedam IT konferencija

Drugi segment Dimitirjevog poslovanja odnosi se na digitalne tehnologije i preduzetništvo, a on kaže da mu je, posle odlaska na brod, ulazak u „Heapspace“ bio druga velika prekretnica u životu. Ističe da je to definitivno jedna od najboljih stvari koje je u životu uradio, jer je upoznao i sprijateljio se sa puno ljudi koji prave sjajne stvari i ozbiljno pomeraju granice.

“Zadovoljstvo mi je što sam od 2015. godine deo sjajne organizacije „Heapspace“ sa kojom sam do sada napravio sedam velikih IT konferencija u Beogradu, kao i značajan broj manjih događaja i meetup-ova u cilju razmene znanja i iskustava. Pored konferencije „Heapcon“, od 2016. do 2020. smo organizovali Tehnološki doručak, a više od 50 ovih dešavanja smo napravili u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu. Na njima smo davali prostor sjajnim preduzetnicima koji su delili svoje priče i iskustva”, napominje Dimitrije.

Kaže da bez obzira na sve što je do sada postigao ima osećaj da i dalje puno toga ne zna pa se trudi da aktivno uči od iskusnijih od njega – sluša podkaste i TED videe, koji su mu trenutno glavni izvori edukacije. Na pitanje kako sve to postiže odgovara da trenutno ne zna gde mu je glava, ali da pored svega ima tu sreću da ima sjajnu suprugu i dve preslatke ćerkice koje ga inspirišu i daju smisao svemu.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!