Apstraktni pojmovi kao kreativnost za svakog imaju različito značenje. Jedno od tih značenja jeste razmišljanje bez redosleda ili kakvog šablona koji služi kao orjentir. Kada kažemo da su deca kreativna, to je zato što njihove ideje nisu ograničene amovima analitičkog razmišljanja, već su apstraktne i idealističke. Kreativni ljudi, poput dece, ne dolaze do saznanja proverenim načinima i nametnutim metodima, već dolaze do rešenja igrom. Ta igra ne mora da se shvati u bukvalnom smislu reči, igra može biti hobi u kome pojedinac uživa sa maksimalnom dozom posvećenosti – stvaranje nečeg unikatnog na šta možemo staviti sopstveni potpis.
Kada kažemo da odrasli mogu mnogo toga da nauče od dece, kreativno razmišljanje je pojam koji nam često prostruji kroz podsvest. Čini se da sa godinama sve više potiskujemo tu naivnu i istraživačku prirodu deteta i pristajemo na monotoniju šablonskog razmišljanja.
Na temu kreativnog izražavanja, razgovarali smo sa Nikolom Stojkovićem, učenikom gimnazije koji se već nekoliko godina unazad aktivno bavi režijom i fotografijom.
Na samom početku razgovora, Stojković je definisao kreativnost kao bilo kakvo slobodno izražavanje ideja i nasuprot tvrdnjama da je režija većinski tehnički posao, Stojković režiju tumači kao isključivo kreativan rad koji ipak obuhvata tehničke delove snimanja, ali se umnogo oslanja na dobru komunikaciju između ljudi na setu.
„Režija zahteva poznavanje svih sektora na filmskom setu (gluma, kamera, rasveta i scenografija). Reditelj jedini ima priliku da radi sa glumcima, usmeravana njihove emocije i ponašanje na koje oni daju lični pečat kasnije na sceni ili ispred kamere“, navodi u daljem razgovoru.
Zamolili smo Stojkovića da nam navede njegove inspiracije, da podeli sa nama stvari koje njega motivišu da istražuje i ispoljava svoju kreativnu prirodu.
„Inspiraciju u velikoj meri nalazim u svakodnevnom životu, to su najčešće kratki segmenti dana. Često me inspirišu višesatni događaji, smatram da je moć zapažanja i skladištenja zapaženih slika negde po glavi vrlo bitna“, ističe.
Inspiraciju takođe pronalazi u drugim medijumima umetnosti, kao što su književnost ili muzika, što je savršeno ilustrovano u njegovom spotu inspirisanom pesništvom Miloša Crnjanskog, ,,Na jednoj klupi, razapet”.
Priča Nikole Stojkovića može biti podsticajna i ohrabrujuća za sve pojedince koji žele da stupe u lavirinte umetničkog izražavanja – da ne potiskuju dete u sebi i da svoju kreativnost izražavaju povodom svega što ih okružuje i što svakodnevno proživljavaju.
Autor: Đorđe Mičić
