Miodrag Stojković za NIN: Srbija nastavlja da izvozi mlade i naučnike, lenja ulaže u one koji ostaju

Foto: Twitter / Privatna arhiva

Čekanje skoro devet godina na Centar u Kragujevcu je mnogo izgubljeno vreme, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogih mladih koji imaju veliku želju da rade u tom centru. Zato sam i dalje u tom krugu – između Leskovca, Kragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mladima i istovremeno ga pretvorim u praktičnu upotrebu, posebno u borbi protiv određenih bolesti uključujući sterilitet, kazao je u intervjuu za NIN genetičar Miodrag Stojković.

U trenutku kada ga je smenio šef Odeljenja za matične ćelije na doktorskim studijama Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kada je država odbila da ulaže sredstva u Centar za genetiku u Kragujevcu i kada ga je SANU već eliminisala Prvi krug tokom izbora za nove članove, genetičar Miodrag Stojković jedini u našoj zemlji sa naučnim indeksom H60 koji ga je smestio u grupu ′′ jedinstvenih naučnika „. Logično – napustio je zemlju. Manje logično – ipak je ostao privržen njoj, pa radi na relaciji Boston – Kragujevac – Leskovac, a nedavno je doprineo kampanji Ujedinjenog Balkana za čist vazduh, koju Evropski Balkanski fond sprovodi u koordinaciji sa partnerima iz regiona.

“Srbija nastavlja da izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina bio prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet je rangiran na 401-500. mestu prošle godine. Ovo ukazuje da se nije oporavio od drastične jeseni 2019. Godine”, kazao je Stojković.

Pričao je i o zagađenju i kakvim smo rizicima i dalje izloženi.

“Nažalost, najviše se govori o zagađenju kada se oseća, da li miriše ili da li ometa scenu jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po zdravlje, ali postoji i zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo čulima, a ono trajno nalazi put u ljudskom telu i vitalnim organima. Ovo uključuje mikro čestice i nanočestice koje kroz vazduh, lanac ishrane i vodu / piće lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i / ili gubitka trudnoće. Problem je u tome što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami izazivali, zbog ljudske gramzivosti, a posebno zbog ne-donošenja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost od štetne materije”.

Letos j epoznati srpski naučnik, inače rođeni Leskovčanin, izjavio da zagađenje vazduha, odnosno ljudske sredine, utiče na sterilitet i to dovodi do povećanog gubitka trudnoće.

“Utiče i na DNK i izaziva promene u radu važnih gena i promene postaju oroz za nenormalni razvoj i pojavu srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i neurodegenerativne bolesti. Jedan dobar deo studije povezuje povećano zagađenje sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti, kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenje utiče i na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa nije čudno da su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenje utiče na kritični period koji zovemo implantacija, odnosno postavljanje ranih embriona u sluzi utrobe, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu oplodnje vantelesa (VTO) dobijamo kvalitetne embrione i nedostatke trudnoće ili staje. Zato se vraćamo u Boston. Koristeći specifične matične ćelije napravićemo detaljniju genetičku mapu za definisanje regulatora i mehanizama koji dovode do neželjenih promena i bolesti”, kazao je Stojković.

Više pročitajte u štampanom izdanju www.nin.co.rs

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao ni komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, odnosno nisu stavovi redakcije Rešetka portala. Za više informacija pogledajte Pravila korišćenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *