Najviše se krstimo u prodavnicama, dok nam „ekonomski tigar“ reži ispred svakog artikla. Ali „zlatno doba“ nam je omogućilo i da nešto uštedimo, makar i teoretski i to putem akcijske prodaje, navodi se u saopštenju za javnost GG „Svi za jednog jedan za sve“.
„Nižu se praznici jedan za drugim. Kao pravi vernici, poštujemo sve običaje: postimo, odlazimo u crkvu, palimo sveće i drugo. Ipak, najviše se krstimo. I to, ne samo zbog običaja, već i zbog svega što se svakodnevno dešava u ovoj nesrećnoj zemlji. Kao na primer zbog sastava nove vlade, zbog obrazloženja šefa države, bez dana radnog staža, zašto ne treba da skraćujemo radno vreme, zbog povećanja indeksa sreće, s jedne i broja samoubistava, s druge strane i zbog krava, kao glavnih krivaca za promenu klime“, piše u saopštenju.
Objašnjavajući „akcije“ po prodavnicama iz ove grupe građana kažu da je potpuno nedopustivo cene definisati u apoenima koji nisu u upotrebi.
„59,89, 99,99, 69,49 din. – sve izraženo i u parama. Prilikom plaćanja, ne pravimo problem ili uopšte ne primetimo, da nam nije vraćen tačan kusur. Nije ni važno, jer smo kupili jevtinije. A kasiri, koji stvarno nisu krivi, u nedostatku apoena manjih od 1 dinara, zaokružuju cenu veću od istaknute. Tako nekome ne vrate 50 para, nekome 10 ili 20 i tako dalje. To malo, u odnosu na stotine proizvoda, ispada malo više. Time dolazimo do još jednog apsurda-trgovci zarade onoliko, koliko smo mi ‘uštedeli’“, dodaje se u saopštenju.
Oni pitaju da li postoji neka država na svetu koja formira cene u apoenima koji nisu u opticaju? Da li sme neko, u normalnoj državi, da vam ne vrati tačan kusur na kasi?
„Ali, mi smo nebeski narod i za nas ne važi zakon fizike, da akcija izaziva reakciju. Valjda još nije „dogorelo do noktiju“, zaključuje se u saopštenju za javnost GG „Svi za jednog jedan za sve“.
Bravo! O ovoj nebulozi u Srbiji, niko do sada nije govorio.
Koliko Leskovac ima funkcionera koji sebe zovu ekonomistima? Kakva se destrukcija kadrova desila u Srbiji kada nigde ne mozete procitati o slobodnom trzistu? Nijedan ekonomista ni rec o marzama, rabatu, o nabavnoj ceni, uvezenim proizvodima, sirovini za te proizvode? Sa koliko ucestvuje najskuplji input i kako kriza preliva na nas dzep to opterecenje. Ne, nisam ekonomista, ali celi zivot slusam, pratim, razumem o cemu su ekonomisti pricali. Juce slusam Monu zahvaljuje predsedniku jer bi Srbija crkla gladna da on ne radi za gradjane i to dan i noc. Ako je taj Toma Mona strucnjak, svi da se sami ubijemo. Ne moraju ni on, ni Vucic da nam pomazu neznanjem. Informativnih servisnih medija po Srbiji sa ekonomskim vestima odavno nema. Danas aplikacija objasni kojim putem najbrze stizes jer je guzva na alternativnim. Danas elektronski stize laboratorijski izvesta o analizi krvi. Danas onlajn polazes ispit. Ali ekonomsku analizu na dnevnom nivou, ono od cega se zivi, za to jos nisu smislili aplikaciju.
Valjda cu jefnog jutra da se probudim pa da cujem sta je i koliko i zbog cega poskupelo, zatim koji proizvod iste vrste je najjefti iji od kojeg proizvodjaca. Nadam se forsiranoj konkurenciji, kritici konkretnih marzi i pohvali vrednih proizvodjaca koji rade za manju razliku kako bi narod preziveo. Jer sta sad imamo? Procvat derikoza i gladne gradjane. Kakva nezahvalnost za vernost. Ljudi moraju da jedu. Ali im nismo rekli ciji brend da izbegnu jer je najskuplji. Tu kaznu javnost preko medija jos nije izustila. Pa nece to niko drugi uraditi. Sami moramo da se potrudimo za pravdu. Carnex virsle najskuplje, Yuhor najjeftinije u Maxiju, na primer. Ili deterdzent uvek na snizenju u Rodi a najskuplji u Zlatnom tragu. Recimo. Konkretno, vrlo konkretno se to radi. A ministar nema olovku a aplikacija nece da uputi cirkularni dopis privrednicima sa pitanjima sa koliko % ucestvuju inputi za sunku, da ne bude opet parizer? Pa da uporednu razliku objavi. Ali da u dostavljenoj rubrici svako vidi kome je sve uputio dopis. Nek se pitaju, strase da ce narod saznati da Neoplanta stavi 30 % u dzep, a Pik 28%. Vrlo treba da nas zanima zbog cega su pod izgovorom krize proizvodjaci poceli da deru kozu gradjanima bez pardona i straha da ce im se to osvetiti. Samo 1 dan nekupovanja jednog brenda je nenadoknadiv gubotak za proizvodjaca. Proizvodjac mora biti kaznjen, kao sto umetnica mora biti zdrava. Mi ministre ni ekonomiste nemamo. Izmedju medija i gradjana su bahati proizvodjaci koje valja raskriinkati do gole istine.