Higijeničarke iz Novog Sada protestovale su ispred firme kako bi od poslodavca dobile zarađeni novac. Da li je to jedini put?
Bespomoćnost.
Tako se u jednoj reči može opisati osećaj zaposlenih u nekim privatnim firmama u Srbiji kad ne dobiju plate na vreme. Često nemaju sindikat, pojedinačno nemaju novca za advokate i sudske troškove, a ako štrajkuju – rizikuju da dobiju otkaz. U takvoj situaciji našle su se higijeničarke iz Novog Sada koje su se prošle sedmice okupile ispred sedišta firme tražeći do poslodavca da im isplati zarade. Jedna od njih je Danica Tapavica, koja za BBC kaže da su prethodne plate dobijali iscepkano – u ratama „od po tri, pet, osam hiljada dinara“.
„Žalosno je. Valjda i mi treba da jedemo i platimo račune, a to su naše zarađene plate“, kaže Tapavica koja u toj firmi radi već 26 godina.
„Zna da bude, već godinama, kriza u martu ili aprilu, ali ovo je sad prevazišlo svaku meru“, kaže ona.
Iz firme „Haus majstor higijena i profesionalni upravnik“ navode da je isplata jedne zarade bila sporna, ali da očekuju brzo rešenje.
Šta raditi kad ne dobijete platu?
Ukoliko ste po ugovoru o radu zaposleni u privatnoj firmi, a ne dobijete platu na vreme, prvo što vam treba jeste obračun zarade – onaj platni listić na koji ljudi često ne obraćaju pažnju.
Sa tim dokumentom može se obratiti nadležnima – Poreskoj upravi i Inspekciji rada Ministarstva za rad.
Obračunski listići mogu se dostaviti na bilo koji način – lično, poštom ili mejlom.
„Po Zakonu o radu, poslodavac je u obavezi da svakog meseca zaposlenima izdaje platni listić“, kaže profesor Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Platni listić ima snagu izvršne isprave. Drugim rečima, zaposleni bi sa tim dokumentom mogli da odu u Poresku upravu i poreznici mogu, kad se utvrde sve pojedinosti, da sa računa poslodavca skinu novac koji se potražuje, bez sudskih troškova i presuda, objašnjava Urdarević.
„To je malo kukavičije jaje, jer to važi samo ako na računu ima pare. Ako nema para na računu, Poreska nema odakle da ih skine“, ističe profesor za radno i socijalno pravo.
Dešava se da poslodavac ne izda platni listić zaposlenima, posebno kad ne isplati novac.
Tada radnik može da podnese prijavu Inspekciji rada resornog ministarstva, koja je nadležna za primenu Zakona o radu.
„Po Zakonu, ukoliko vam poslodavac ne dostavi do kraja meseca obračunski listić za zaradu iz prethodnog meseca, to se smatra prekršajem i može za to da odgovara.
„Ako ne isplati zaradu, to je novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara, a ako ne dostavi obračun zarade ista je kazna od 800.000 do 2.000.000 dinara“, navodi Urdarević Zakon o radu.
Važno je znati da nemaju ista prava ljudi angažovani po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i oni koji imaju Ugovor o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme.
„Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je ugovor van radnog odnosa i ne vodi do primanja zarade, nego naknade zarade.
Ako stepropustili...
„To lice nije zaposleno u smislu Zakona u radu, nego je radno angažovano i u tom slučaju obračunski listić se njima i ne izdaje“, kaže Urdarević.
Obračunski listić se izdaje samo za zarade, ne i za naknade. Privremeni i povremeni poslovi su po prirodi kratkotrajni – po pravilu do 120 dana najduže u kalendarskoj godini. Oni koji rade po ugovoru o PP poslovima, a ne dobiju naknadu – imaju mogućnost da tuže poslodavca i ponovo, da se obrate Inspekciji.
„Inspekcijska zaštita je tim ljudima posredno dopuštena, ali inspektori prevashodno štite lica u radnom odnosu, a ne ona van radnog odnosa. Nekad se desi da izađu na teren, a nekad i ne izađu, zato je osnov rada jako važan“, kaže Urdarević.
Ako smatrate da su vaša radna prava ugrožena, možete pod imenom i prezimenom ili anonimno podneti prijavu inspekciji rada.
Broj Info centra za rad i inspekciju rada resornog ministarstva je 011/303-86-77, a ovde se mogu pronaći kontakti kancelarija Inspekcije za rad po opštinama i okruzima.
„Uvek savetujem stranku da unajmi pravnog savetnika, jer se oseća sigurnije i to deluje ozbiljnije, ali suštinski nikakva posebna procedura nije tu predviđena. Vi imate dokaz da listić nije vama dat i imate pravo da se žalite“, ističe Urdarević.
Isto važi i ako je dobio platni listić, a misli da mu je zarada neosnovano umanjena – zaposleni može da pokrene sudski spor. Pokretanje sudskog postupka i angažovanje pravnog savetnika zahteva i novac, što često ljudi koji ne primaju plate ne mogu da priušte.
„To su neka polovična pravna rešenja, koja jesu doneta u cilju zaštite zaposlenih, to je nesporno. Nije loša ideja, ali svaka normativna ideja može u životnom obliku da se pretvori u suprotnost“, navodi Urdarević.
Ali kako to izgleda u praksi? Pred sudom dugo i sporo.
„U našoj državi teško, moram tako da kažem, to su sporovi koji traju dugo i zaposleni svoja prava ostvaruju teško“, ocenjuje Dragica Mišljenović, viša savetnica za pravna pitanja Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost.
„Ukoliko poslodavac otpočetka krši prava, prava se ne mogu ostvarivati drugačije nego pred sudom“, dodaje.
Sudski sporovi traju tri godine i duže u proseku, kaže Mišljenović.
BBCHigijeničarke su bile u prvoj linije borbe sa pandemijom
Ako postoji saglasnost poslodavca mogao bi da se spor oko isplate zarada završi i kod Agencije za mirno rešavanje sporova, kako bi se zaobišao sud.
Profesor Bojan Urdarević smatra da nema nikakve veze da li u nekoj privatnoj firmi postoji sindikat i da to ne bi olakšalo put nekom ko se nađe u situaciji da čeka zarađeni novac.
„Sindikat ne može na te stvari da utiče, ono što može je da eventualno u neformalnom kontaktu s poslodavcem utiče na njega i da ga malo kontroliše. Pošto u privatnom sektoru dobar deo sindikata su bliski sa poslodavačkim strukturama teško je očekivati da će oni mnogo da se angažuju“, ističe profesor.
Sindikat može posebno da pomogne u narednoj instanci – pružanju pravne pomoći, uverena je Dragica Mišljenović.
„Ljudi znaju šta su njihove mogućnosti, a mi se kao sindikat obraćamo u njihovo ime Inspekciji rada i vodimo sudski spor, naravno po njihovom ovlašćenju. Mnogo je teže da pojedinac to sam završi“, uverena je Mišljenović.
Neretko, značaj organizovanog sindikalnog delovanja ljudi uvide tek kad se nađu u nekoj problematičnoj situaciji.
„Sindikalno organizovanje nisu polutke i nabavka zimnice, nego upravo borba za zaštitu njihovih radnih prava. Ako se solidarnost podigne na neki nivo, mislim da će svima nama biti mnogo bolje“, zaključuje Mišljenović.
