Tajne Rajskih papira su priča o sjaju i bedi medija, prolaznosti i krhkosti slave i uspeha, ali pre svega o ceni kojom se u današnjem svetu plaćaju sloboda govora i borba za pravdu. Junaci su izmešteni iz Srbije, pa i bilo koje realne države, ali baš zato (ili uprkos tome) donose geografski univerzalan zaplet – nešto što u svetu kojim vladaju organizovani kriminal, duboka država i politički instruisani me-diji kao njihove ispostave, može da se dogodi bilo gde. Ipak, bitan je pojedinac, onaj ko svesno ili nesvesno dirne tamo gde ne sme i postaje društveni otpadnik, koji gubi sve, ponekad i sam život. Tu već prepoznajemo sopstvenu realnost i sudbine kolega koji su svoju borbu platili slobodom, životom ili zdravljem. Zato je ovo jedno uzbudljivo štivo, bogato dramskim preokretima, ali istovremeno i pogled na sumornu stvarnost od koje zapravo nema bega, jer ona je u svojoj biti trenutno svuda ista.
Ovako je još na prvoj stranici opisala roman prvenac pisca iz Leskovca jedna od najpoznatijih i najvažnijih novinarki Srbije Tamara Skrozza.
Od danas, nakon Beograda, Niša i Novog Sada, prvi roman tridesetpetogodišnjeg Branislava Kocića moći će da pročitaju i njegovi sugrađani. Politički triler koji će vam oduzeti dah, u izdanju izdavačke kuće godine “Kalipso” možete već danas kupiti u knjižarama “Lagune”, “Delfija” i ostalih najrenomiranijih knjižara u Srbiji.
“Morao sam da pišem o toj svcetskoj aferi vezanoj za Rajska ostrva. To mi je bila polazna radnja, ali sam želeo da ukažem na druge stvari, slikajući globalno ceo svet, međunarodne odnose, tokove novca, utaje poreza, izbegavanje bogatih da plaćaju porez i skrivaju svoja ogromna bogatstva… U toj aferi, koja se pojavila 2016. godine, pominjala su se mnogobrojna imena iz politike, sporta, muzike, filma… Ljudi koji zarađuju milijarde. A definitivno mi je u celoj toj aferi donkihotovski junak bio sam Džulijann Asanž, koji se u knjizi drugačije zove, ali je jedan od glavnih likova”, kaže za Rešetku Kocić.
Kako objašnjava, iz tog perioda i likova u romanu, želeo je da pokaže put kojim smo prešli za svega nekoliko godina i u kom smeru ide novi globalani sistem, međunarodni odnosi i svet uopšteno.
“Pitali ste me da li ima slobodnog novinarstva u svetu. Po svemu sudeći ga nema, čak ni na tom zapadu koji je svetionik demokratije. Vidimo razne vidove manipulacije, pogotovo velikih medija, poput CNN-a, pogotovo sa ovom situacijom oko rata u Ukrajini. Društvo nam je ponovo polarizovano na istok i zapad, a to je problem na koji sam hteo da ukažem u knjizi”, komentariše Kocić.
Uopšteno, i u ranijim svojim kratkim pričama, bio je veliki kritičar modernog svetskog poretka.
“Jako mi smeta suština međunarodnih odnosa jer su samo u teoriji miroljubivi i koegzistentni. Međunarodni odnosi su najveći generator svih problema u svetu”, smatra ovaaj Leskovčanin.
A radnja nejgovog političkog trilera je takva da će vas držati zakovane za stolicu svih 448 strana.
“U alternativnom svetu (Rajska ostrva, 2016. godine) podeljenom na demokratski Zapad (Luritanija) i totalitarni Istok (Agarta), stanovništvo sa obe strane živi u stalnoj opasnosti od izbijanja novog sukoba. Iako je Luritanija nakon rata odnela prevagu, ne samo na bojnom polju već i ekonomski, na njenom tlu stvoren je poreski raj koji je postao poznat po pouzdanosti i diskreciji. Pristigli novac sa svih strana uticao je na povećanje životnog standarda, čak i za pridošlice sa Agarte, koje su uspele da pređu „Berlinski zid” u Tihom okeanu. Međutim, u „raju” postoje problemi. Lokalni političari i ne slute da će se Dejvid Mekana nameriti da objavi na hiljade dokumenata koji bi na videlo izneli dugo skrivane prljavštine. Diskreditujući dokumenti – koji nepogrešivo otkrivaju tokove prljavog novca, kao i povezanost meksičkih narko-kartela i problematičnog sina guvernera Luritanije – postaju zlatni gral svetske politike. Sprema se velika borba za javno razotkrivanje tzv. Rajskih papira. Tajne službe, ne samo Luritanije već i najvećih svetskih sila, kao i medijska mašinerija „demokratskih” zapadnih medija, pokušaće na sve moguće načine da spinuju čitavu aferu, koja preti da sruši kleptokratski poredak određenih interesnih grupa. One neće prezati ni od čega da zaštite svoje teško stečene pozicije”, navodi se na zvaničnoj stranici izdavača.
Dovoljno dobra tema da uvodnu reč napiše Tamara Skrozza.
“Izdavač se najpre malo kolebao, jer je radnja izmeštena iz Srbije. Ali ja sam kosmopolita, o tome i pišem. Ipak, glavni junak knjige nosi srpsko poreklo, pa je to izdavaču bilo dovoljno dobro. U knjizi se pominje i poginuli novinar Milan Pantić, kao jedan od glavnih likova. Pošto je priča, generalno o novinarima, rukopis je preko izdavača došao do Tamare. Ja za to nisam ni znao. Samo mi je jednog dana na mejl stigla njena recenzija i to je za mene bila velika čast, s obzirom da sam novo ime u svetu pisaca i da je ovo moj roman prvenac”, ističe Kocić.
Branislav je treće ime iz grada na Veternici koje objavljuju najrenomiraniji srpski izdavači, posle Saše Stojanovića i Stefana Tićmija. Njegov prvi roman biće za koji mesec i u izlogu crnogorskih knjižara. A sa nestrpljenjem očekuje leskovačku promociju romana.
“Nadam se da će biti odmah nakon beogradske. To ne zavisi od mene, već od izdavača”, zaključuje on.
D.Marinković
