Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava koji se obeležava 10. decembra, udruženje Žene za mir iz Leskovca i ovaj put apeluje na državne organe i ostale relevantne društvene činioce da obrate pažnju na mahom negativan trend kršenja osnovnih ljudskih prava.
“Ljudska prava se stiču samim rođenjem, pripadaju svakom čoveku i iznad su države. Ljudska prava omogućavaju da se slobodno razvijamo kao ličnost i stvaraju jedan prostor slobode koji ne smeju povrediti drugi ali ni država. Ljudska prava su univerzalna. Godinu za nama obeležili su brojni protesti, štrajkovi i drugi vidovi organizovanja građana čija su prava ugrožena ili povređena, kao poslednja mogućnost koju imaju na raspolaganju. Ipak, osnovni problem koji se prožima kroz sve društvene procese a svoje najdrastičnije oblike i posledice ispoljava u oblasti ljudskih prava, jeste upravo odbijanje nosilaca vlasti da uspostave suštinski dijalog, pre svega sa građanima o brojnim problemima kada su u pitanju zaštita ženskih ljudskih prava i braniteljki i branitelja ljudskih prava. Ako ovome još dodamo i trend isključivanja organizacija civilnog društva iz političkog dijaloga i reformskih procesa, zloupotrebe izbornog zakona, korupciju i nefunkcionalnost ogromne državne administracije, jasno je da su ljudska prava u Srbiji izuzetno ugrožena i da pokazuju negativni trend današnjeg srpskog društva”, navdi se u saopštenju ove organizacije.
Žene za mir iskazuju svoju spremnost da aktivno učestvuju u svim procesima koji vode ka normalizaciji i stabilizaciji specifičnih odnosa u sferi ostvarivanja ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na prava žena kao i na ostvarenju prava svih ugroženih grupa.
Aktivistkinje podsećaju da su, shodno svojoj koncepciji rada i vrednostima za koje se zalaže, u novembru ove godine, imale svoju predstavnicu na Dablinskoj Platformi 2022. kao jedinu aktivistkinju koja je predstavljala Srbiju o stanju braniteljki i branitelja ljudskih prava.
Žene za mir svim građanima Leskovca i širom sveta čestitaju 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava sa porukom, Margaret Mid:
“Nikad nemojte sumnjati u to da mala grupa građana posvećenih određenom cilju može promeniti svet. Zaista, to je jedino što ga može promeniti.”
Zaštitnik građana traži solidatnost
Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je danas povodom Međunarodnog dana ljudskih prava – 10. decembra da najveće dostignuće u oblasti ljudskih prava predstavlja svest da pored prava koja svako traži za sebe treba da postoji i potreba da se pomogne svima čija su prava ugrožena.
„Ključna reč je solidarnost, tačnije uzajamna podrška i potreba da se pomogne drugome. Solidarnost predstavlja tradiciju ljudi sa ovih prostora, što se pokazalo u najkritičnijim situacijama, čak i u novijoj istoriji“, izjavio je Pašalić.
Pašalić je rekao da solidarnost podrazumeva poštovanje prava svake osobe i osnaživanje njenih potencijala kroz podršku i pomoć i podsetio na važnosti dobrobiti svakog čoveka jer smo svi na brojne načine povezani, posebno u kriznim vremenima.
„Svakoga dana treba da imamo na umu da svaki naš sugrađanin, komšija ili kolega, svaki čovek ima ista ona prava koja sebi priznajemo. Ta prava svi mi pojedinačno treba da poštujemo ali i da ih štitimo i pomognemo u slučajevima kada su neka od njih ugrožena“, naveo je Pašalić.
SafeJournalists: Novinari kao branioci ljudskih prava i dalje ugroženi
U regionu Zapadnog Balkana svedoci smo ugrožavanja prava novinara i njihovog rada gotovo svakodnevno. Na Međunarodni dan ljudskih prava, ukazujemo na to da Indeks bezbednosti novinara SafeJournalists mreže za 2021. godinu u najvećem delu beleži stagnaciju ili pad u odnosu na 2020. godinu, saopštila je ova organizacija.
“Novinari su branioci ljudskih prava, a ko štiti njihova prava? U regionu Zapadnog Balkana svedoci smo ugrožavanja prava novinara i njihovog rada gotovo svakodnevno. SafeJournalists regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara je mreža novinarskih udruženja i medijskih sindikata iz država Zapadnog Balkana koja se svakodnevno bori za poboljšanje položaja novinara na tom prostoru. Jedan od vidova te borbe jeste i pokazivanje Indeksom bezbednosti novinara kako se, iz godine u godinu, menjaju odgovarajuća društvena i politička okruženja, koja imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost novinara i medijskih profesionalaca”, navodi se u saopštenju SFJ.
Kako ističu, indeks mreže SafeJournalists za 2021. godinu beleži stagnaciju ili pad u odnosu na prethodnu, 2020. godinu. Albanija, BiH, Kosovo, Crna Gora i Srbija beleže veće ili manje padove kod merenih indkatora, dok Hrvatska i Severna Makedonija mere blagi porast.
“Generalno pravno i organizaciono okruženje u kojem novinari delaju i dalje predstavlja veliki problem koji se teško rešava i poboljšava, pa na taj način i ne dozvoljava bilo kakav veći napredak. Postoje ozbiljni propusti oko shvatanja ključnih krivičnih dela. Opšti trend alternativnih mehanzama koji povezuju javna tužilaštva, policiju i novinare u radne grupe i komisije pokušava da prevaziđe barijere u primeni propisa i ozbiljne nedostatke u praksi”, ističu iz SFJ.
Kako dodaju, zvaničnici i dalje retko osuđuju napade, a veoma često su i sami vinovnici ili stvaraju okruženje u kojem se novinari veoma lako targetiraju.
“Onlajn verbalne pretnje i zastrašivanja su postala realnost, a njihov broj se povećava. Raduje manji broj fizičkih napada i generalni pad broja slučajeva na štetu novinara, ali dodatno brine ozbiljnost pretnji koje se izriču i činjenica da procesuiranje i izrečene sankcije i dalje nemaju odvraćajući efekat. Novinari kao branitelji ljudskih prava i dalje ostaju na vetrometini napada kako predstavnika vlasti tako i ekstemnih grupa i pojedinaca”, zaključuje se u saopštenju.
Žene za mir, neizmerno vam hvala na novom početku koji ste omugućili deci i meni. Budite hrabre u vašoj borbi.
Hrabre žene, ne znam zašto ste Žene za mir, kada ste žene za nemir. Samo hrabro, podrška vašem radu, podrška vašoj borbi za pravdu, za istinu i zaštitu žena kojima je više nego potrebna. Samo hrabro!