Deset porodica ostalo je bez krova nad glavom, nakon što je vatra pre deset dana progutala njihove stanove u montažnoj baraci u Ulici Aleksandra Medvedeva u Nišu, a zahvaljujući velikoj borbi vatrogasaca vatra se nije proširila na susedne barake u kojima sada živi samo Violeta Stoiljković (69).
Ona je agenciji Beta ispričala da život u barakama i pre požara nije bio lak, a nakon toga je postao pretežak – i zbog samog zgarišta, kao i zbog većeg broja osoba koje tamo dolaze ne bi li pokupili sve ono što mogu da prodaju kao staro gvoždje.
„Dolaze danonoćno, lupaju, izvlače iz ruševina sve što je od metala. Jednog dana je ovde bilo 11 konja sa dvokolicama“, rekla je ona i dodala da se plaši da bi neko mogao da obije i njenu baraku, jer u blizini nema ni ljudi niti je osvetljeno.
„Zbog spora sa EPS-om već nekoliko godina nemam struju, ali je pre požara barem bilo svetla u susednim barakama i bilo je uličnog svetla. Posle požara svetla nema nigde, a nema ni ljudi. Otišla je ovih dana moja poslednja komšinica, ostala sam sama“, rekla je Stoiljković.
Njen život u baraci na samo par metara od zgarišta, sad umnogome podseća na onaj u ratom razrušenim gradovima.
„Ispred barake ne smem da se zadržavam ni minut jer se u vazduhu toliko oseća paljevina da ne mogu da dišem. Imam astmu i raskašljem se odmah čim izadjem ispred barake ili otvorim prozor“, rekla je Stoiljković.
Ona je dodala da će stanari barake koja je izgorela dobiti u zakup gradske socijalne stanove, a da takav stan i ona priželjkuje.
„Mislim da bi to bilo dobro za sve – da se počisti čitav ovaj prostor jer sada predstavlja ruglo, a nalazi se odmah pored fakulteta i škola“, istakla je Stoiljković.
Podsetila je da su barake izgrađene još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i u njima su stanovali radnici „Gradjevinara“, a nakon toga njihovi naslednici.
Stan u kome živi, kazala je, nasledila od majke koja je radila u toj nekada velikoj gradjevinskoj firmi.
Stoiljković je u Nišu poznata kao predsednica Udruženja „Etno art“ koje okuplja ljude koji čuvaju srpsku tradiciju kroz vez, zlatovez, duborez, slikarstvo, izradu narodnih nošnji.
Ona slika ikone i oslikava vrstu tikve lejka, izradjuje narodne nošnje i torbe sa etno motivima, i još mnogo toga što oslikava srpsku tradiciju.
Sve to radi posle završetka napornih smena negovateljice u Gerontološkom centru.
Uprkos potpunom mraku u kojem živi i dalje slika, šije i veze, ali kako je rekla, ništa od rukotvorina ne čuva u stanu u baraci jer se plaši i požara i lopova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
