Da li je poskupljenje usluga Mts-a, Jetela i A1 slučaj za KZK i koja prava korisnici imaju u ovakvoj situaciji?

Sva tri mobilna operatera u Srbiji, Jetel, Mts i A1, podigli su cene svojih usluga ili najavili da će uskoro do toga doći, što znači da će građani u narednom periodu neminovno plaćati skuplje račune za telefon.

Kompanija A1 o poskupljenju usluga upozorila je svoje korisnike putem SMS-a, ali građani koji imaju ugovor sa Jetelom obavešteni su putem prethodnih računa, aplikacije ili mejla, dok su korisnici Mts-a, prema tvrdnjama građana, za to mogli saznati samo preko saopštenja na zvaničnom sajtu kompanije.

Ono što građane sada buni jeste da li uopšte postoji način da se žale na jednostranu odluku operatora, i na koji način data poskupljenja mogu izbeći. Odgovor leži u Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o elektronskim komunikacijama, koji nalažu da od dana primanja ličnog obaveštenja, u narednih 30 dana korisnik može u raskunuti ugovor bez plaćanja „penala“.

Iz Udruženja potrošača „Efektiva“ pojašnjavaju za Danas da period za raskid teče od dana prijema ličnog obaveštenja (poruke ili računa), a ne od dana objavljivanje vesti na sajtu.

I dok građani traže načine kako da izađu na kraj sa poskupljenjem, stručna javnost upozorava da je podizanje cena sva tri operatera u kratkom vremenskom periodu alarm za istragu Komisije za zaštitu konkurencije.

Osvrćući se na pomenutu situaciju, Jovan Ristić iz “Efektive” podvlači da obaveštenje na sajtu ne može biti dovoljno da se ispoštuje zakon, te da se promene moraju saopštiti lično, osim u ekstremnim situacijama ako to nije moguće, pa može biti istaknuto na sajtu.

„Lično obaveštenje je SMS poruka, račun koji je na ime korisnika, mejl, ekran, ali ako se to uradi putem sajta, onda je to protivzakonito. Takav način obaveštavanja može biti zakonit samo i isključivo ako nisu mogli tehnički lično da obaveste. Pored Zakona o potrošačima, to ukazuje i Zakon o elektronskim komunikacijama. Niko korisnika ne može naterati da dežura na sajtu, ko to radi krši zakon“, poručuje on.

Ristić takođe dodaje da je sumnjivo to što su sva tri operatera maltene istovremeno poskupela svoje usluge, i da je to par ekselans slučaj za Komisiju za zaštitu konkurencije.

„Ovo je izigravanje pojma konkurencije. Ako zakon kaže da se u roku od 30 dana može raskinuti ugovor bez penala, a jedina odbrana potrošača od povećanja cene je upravo to, postavlja se pitanje kod koga preći, ako su i drugi povećali cene. Ovo nam govori da imamo ozbiljan problem sa tržištom i da su operatori nadmoćni. To znači da oni diktiraju tržišne uslove, a potrošače država ne štiti“, poručuje Ristić.

Sa njim je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji podvlači da pomenuti uslovi stvaraju prostor za sumnju na kartelski dogovor oko formiranja cena.

„Zato regulatorne agencije treba da utvrde da li su te sumnje osnovane, i da o tome obaveste javnost. Ako imamo pasivna i letargična regulatorna tela, onda svako može da radi šta hoće, i niko nikome ne može odgovarati. Sa druge strane, potrošači ostaju usamljeni i bespomoćni, što govori o sređenosti same države i institucija. A to je jedan od načina brige o stanovništvu i njegovoj kupovnoj moći, jer kad se posmatra šire, onda se vidi da li institucije brinu o građanima ove zemlje, ili su samo fikusi koji postoje na papiru, i omogućavaju i takav vid potencijalnog kartelskog dogovaranja. Sve u svemu, ovo će imati negativan efekat na kupovnu moć stanovništva, jer svi koristimo usluge nekog od tih operatera“, kaže Đogović.

Da se operatori dogovaraju oko cena mišljenja je i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević, koji takođe podvlači da sve ukazuje na kršenje Zakona o zaštiti konkurencije.

„Ranije je to bilo prikrivano jer nisu u isto vreme menjali svoje tarife, ali sada su se ohrabrili da se otvoreno dogovaraju kako će i koliko da oglobe potrošače“, priča Bogosavljević.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!