Iako prosečna plata od 100.000 dinara na papiru izgleda kao veliki uspeh, u praksi su stvari nešto drugačije.
Povezano:
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za „Vreme“ da ne postoji jedan pokazatelj koji najbolje opisuje kretanje i raspodelu zarada u nekoj državi, te je uobičajeno da se u svim državama koriste i prosečna i medijalna zarada.
On je objasnio da je prosečna zarada važan pokazatelj kako se kreću zarade u nekoj zemlji jer je povezana sa makroekonomskim kretanjima, kretanjem bruto domaćeg proizvoda, produktivnosti u nekoj zemlji.
„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada, što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 odsto, što ukazuje da je nejednakost relativno velika“, ukazuje Arsić.
Beograd, Novi Sad i Bor izvlače“ prosek
Uz to, kada se radi o prosečnoj plati, srpski prosek „izvlači“ svega deset gradova, pisao je u maju Lokal pres. Od toga, u samo tri se zarađuje u proseku više od 100.000 dinara, a to su Beograd, Novi Sad i Bor.
U sedam gradova je prosečna zarada veća od 90.000 dinara. U tu grupu spadaju Pančevo, Lajkovac, Lučani, Kragujevac, Majdanpek, Kostolac i Niš.
Većina ima primanja između 70.000 i 80.000, a 19 gradova i opština u proseku manje od 70.000 dinara, kao što su Arilje, Rekovac, Aleksandrovac, Raška, Golubac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Crna Trava, Gadžin Han, Merošina, Ražanj, Svrljig, Bela Palanka, Vranjska Banja, Bosilegrad, Bujanovac, Preševo i Blace.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić rekla je za „Vreme“ da njihova istraživanja pokazuju da ni prosečna, a kamoli medijalna zarada, nije dovoljna za normalan život.
„U Beogradu i Novom Sadu su ispitanici rekli da im je potrebno oko 140.000 dinara mesečno, a u ostatku Srbije, prvenstveno na jugu, većinski odgovor je bio oko 100.000 dinara. To je mene iznenadilo“, dodala je Savić.
Kako kaže, poznato je da je na jugu Srbije standard najlošiji, da prosečne plate ne prate one u ostatku zemlje i da se prava radnika vrlo često krše.
„Pitali smo ljude na jugu Srbije i da li rade sezonske poslove. Rade, i to masovno. Mnogo ljudi u letnjim periodima odlazi u Bugarsku i Grčku i na osnovu toga preživljavaju. Sa onim što imaju ovde, ne bi mogli da sastave kraj s krajem“, dodaje Savić.
Trećina građana preskače obroke
Agencije u okviru UN-a (Unicef) izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
Prema poslednjem istraživanju Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija, svaki osmi stanovnik Srbije raspolaže sa manje od 12.000 dinara na mesečnom nivou, što je dvostruko više nego 2022. godine.
Agencija Ipsos sprovela je istraživanje prema kome 10 odsto ispitanika u Srbiji kaže da je u poslednjih šest meseci bilo u situaciji da nisu mogli da zadovolje osnovne potrebe svoje dece (obroci, troškovi zdravstvene zaštite, školski troškovi, odeća).
U istom istraživanju, 41 odsto ispitanika kaže da su njihova primanja dovoljna samo za preživljavanje meseca, dok 30 odsto njih kaže da prihodi nisu dovoljni da bi preživeli.
Istraživanje Ipsosa je pokazalo i da veliki broj građana (60 odsto) pita porodicu ili prijatelje da im pozajme novac, 46 odsto ne uključuje grejanje iako im je hladno, 41 odsto ne ide kod lekara iako ima zdravstvene probleme, a 34 odsto preskače obroke iako su gladni.
Doći će i taj dan ali kad gorivo bude 298 din,zejtin 234 din,rts pretplata 500din itd.
Samo neka vss botine podržavaju ali sve dođe na ostinu a istona najviše boli.
Zar je bilo bolje pre 15 godina. Ajde razmislite.
U prosveti plate katastrofa svi se smeju za koje pare rade