Nažalost, ne znam da li bih ikada dobio ovo priznanje da sam ostao u Srbiji, jer mogućnosti koje se pružaju u našoj zemlji i inostranstvu se mnogo razlikuju, počevši od toga da vas tamo niko ne pita za koga glasate, već šta znate da radite, a kod nas je obrnuto, kaže za Nova.rs prof. dr Miodrag Stojković, genetičar iz Leskovca i član istraživačkog tima na Harvardu, kojeg je vodeći svetski portal za nauku Research.com, rangirao na prvo mesto kao najeminentnijeg naučnika iz Srbije.
Ovo priznanje znači mi kao naučniku, jer ponovo potvrđuje činjenicu da što sam stariji to sam bolji u svom poslu, na početku našeg razgovora, ističe profesor Stojković.
„Istraživački portali poput Research.com ili Scopus ili Google scholar, redovno objavljuju podatke ko je gde i šta objavio, koliko puta je neki naučnik citiran, H-indeks i tome slično. To znači da ne postoji šansa da neko nešto falsifikuje, ulepša ili da lažira podatke. Sve je crno na belo i kada ih redovno pratite onda nema mesta iznenađenju. Ovo priznanje takođe za mene predstavlja i nadu da će neko od mladih naučnika, ovime biti dodatno motivisan i uskoro biti bolji, a onda taj neko motiviše drugog naučnika da bude još bolji i tako u nedogled. Nema lepšeg osećaja nego kada vidite stalnu nadogradnju nauke“, ponosno priča jedan od naših najpoznatijih naučnika u svetu.
Profesor Stojković je 2008. u svom rodnom gradu Leskovcu, otvorio Kliniku za lečenje steriliteta „Spebo“, koja je 14 godina kasnije jedna od najuspešnijih bolnica u regionu.
„Svi moji naučni projekti su mi podjednako dragi jer su svi na određeni način uticali na moju karijeru. Ipak, onaj koji je najviše uticao na mene da dam sve od sebe i stavim znanje upravo u službu čoveka, je bolnica za lečenje steriliteta Spebo u Leskovcu, gde pomažemo ljudima da dođu do potomstva. Zahvaljujući tom radu ‚stvoreno’ je oko 80 novih školskih odeljenja, a meni pomoglo da budem, nadam se, bolji i kao naučnik, a naročito kao čovek”, sa osmehom priča prof. dr Stojković, koji je do sada objavio više od 150 naučnih radova.
On je 2019. zatražio odsustvo sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu (gde je do nedavno bio redovan profesor) i otišao u Sjedinjene Američke Države, da bi na Harvardu postao deo istraživačkog tima, koji se bavi ispitivanjem matičnih ćelija.
„Nisam siguran da bih ikada dobio priznanje za najeminentnijeg naučnika, da sam ostao ovde, jer mogućnosti koje se pružaju u našoj zemlji i inostranstvu se jako razlikuju počevši od toga da vas tamo niko ne pita za koga glasate već šta znate da radite, a kod nas je obrnuto. Ako ste dovoljno dobri u svom pozivu onda te mogućnosti tamo nemaju granica, jedina granica je sam naučnik, a ne neko ko znanje falsifikuje. Žao mi je što Srbija mnogo kaska za svetom jer se u nauku ne ulaže i jer nam je infrastruktura i opremljenost na mizernom nivou. A zašto je to tako? Pa zato što političari ne razumeju čemu nauka služi i šta joj treba da bude uspešna i uslužna. Njima je lakše i jeftinije da asfaltiraju glavnu ulicu u tri sela i dobiju sigurne glasove, nego da se bakću sa 12.000 ljudi kojima je nauka životno opredeljenje“, objašnjava profesor, i naš vodeći naučnik u oblastima embriologije, humane genetike i biologije matičnih ćelija.
Poručuje i da bi na poboljšanje položaja naučnika u našoj zemlji uticala samo ona vlast koja primeni osnovna pravila.
“Pod jedan, mora da zna da nauka uči kako da o problemu razmišljamo analitički. Pod dva, da shvati da nas nauka uči kako da rešimo problem. I pod tri, da nas nauka uči kako da se problemi ne ponavljaju. Samo će takva vlast imati šansu da kroz stvaranje novih znanja i tehnologija poboljša, ne položaj naučnika, već nacionalni, ekonomski razvoj i standard svih ljudi u Srbiji. Tokom mog života dočekao sam i ispratio mnoge vlade i ministre, ali nažalost mali broj njih poseduje kapacitet da ne padne kod treće tačke“, zaključuje prof. dr Stojković.
Doktor Miodrag Stojković jedan je od prvih naučnika u Evropi, koji je sa profesorom Ekhardom Volfom i doktorom Valerijem Zakharčenkom počeo intenzivno da se bavi kloniranjem domaćih životinja. U oktobru 2002. prof. dr Stojković otišao je u Njukasl u Engleskoj, da bi radio sa ljudskim embrionalnim matičnim ćelijama. Najpre je radio u Centru za humanu reprodukciju i prvi je u Velikoj Britaniji uspeo da dobije, i u potpunosti okarakteriše, novu liniju ljudskih embrionalnih matičnih ćelija. Zahvaljujući svojim naučnim dostignućima, u avgustu 2004. dobio je dozvolu vlade Velike Britanije, da prvi u Evropi počne sa projektom ispitivanja ljudskih embrionalnih matičnih ćelija, iz takozvanih kloniranih embriona.
Ako stepropustili...
Najveća greška Nikole Tesle je što je otišao u SAD dobio je i on priznanje tako što su mu pokrali patente uzeli procenat od Hidroelektrane a kao najveće priznanje je to što je umro u siromaštvu i dugovima.Treba služiti svojoj zemlji Srbiji jer je to najlepša i najbolja država na svetu.Svako priznanje koje vam daju stranci je inspirisano velikim materijalnim interesima naravno u njihovu korist.
Tesla, Ajnštajn i druge sluge imperijalizma, nisu ni trebali da se bave pronalazaštvom, namerno ne kaźem – naukom. Jer, nauka bi trebala da služi čovečanstvu, a ne obrnuto. Dakle, Tesla nije izumeo NIŠTA što bi poboljšalo život ĉoveka. Sve na ĉemu je radio, je poboljšavalo status kapitala i kapitalista. A svi vi, stavite malo prst na čelo i zamislite se. Ajnštajna bolje da ne komentarišem.
Ljudi jer se slusate sta vi pricate na ovaj sveti dan….
Divim se logici Fedora i Dragoslava. Da je takvih vise, jos bismo sedeli uz svecu .
Šta fali sveċama? Najveća knjiźevna dela nastala su uz sveċe ili petrolej lampe. Beśe neki Tolstoj, beše neki Dostojevski, neki Mark Tven, beše neka avangarda pre industrijske revolucije, koja je od koristi jedino kapitalistima. Ima struje za fabrike, blago nama. A spasiċe nas veterina. Ĉestitam, jako ste napredni.