Ko nam to crta igrice? – Intervju sa Minom Davić

Kada pomislimo na igrice i ljude koji ih prave, ko nam prvi padne na pamet? Pretpostavljam programeri koji zapravo i pišu kod koji pokreće igricu. Možda pomislite i na ljude koji pišu priču igrice, a možete i na ljude koji junake dovedu u život animacijama ili davanjem svog glasa. Ali koliko vas pomisli na  umetnike, to jest ilustratore, koji smišljaju ideje o izgledu igrica i njihovih karaktera? Ljudi koji su zaslužni za dizajn vašeg omiljenog lika iz igrice jesu animatori, ali prvenstveno su “koncept artisti”.

Leskovac je iznedrio mnoge talente u skoro svim sferama, kako u umetnosti, glumi i sportu, tako i u sferi nauke i novih tehnologija. Da li ste imali prilike da upoznate nekoga iz gejming industrije?

Svoje iskustvo kao 2d i koncept artist podeliće sa nama Mina Davić, objasniće nam šta sve to znači i kako je izgledao njen razvojni put od hobija i ljubavi prema crtanju do ozbiljnog posla. Ona nam takođe približava taj svet i ceo pojam koncept artista.

Čime se trenutno baviš?

„Bavim se ilustracijom, crtanjem i kolorisanjem stripova. U industriji video igara sam radila kao 2d artist i koncept artist. Koncept artist je neko ko odlučuje vizuelni identitet igre/filma/serije. To podrazumeva crtanje karaktera, pozadina, kao i drugih elemenata tako da pripadaju svetu u kome se dešava radnja.“

Šta si studirala?

„Studirala sam i završila smer koji se zove Animacija u inženjerstvu na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Smer se bavi 3D modelovanjem, animacijom i različitim oblastima koje su povezane sa računarskom grafikom. Predstavlja spoj inženjerstva i kreativnosti i dotiče se matematike, programiranja, ali i umetnosti. Izabrala sam ovaj smer jer nisam znala da li želim da se bavim prirodnim naukama ili umetnošću.“

Kada si krenula ozbiljnije da shvatas crtanje?

„Crtanjem se bavim od osnovne škole, a paralelno sa gimnazijom išla sam u leskovačku školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Tada mi je bilo zabavno provoditi vreme s društvom iz škole stripa crtajući za sebe i razne male projekte. Međutim, nisam oduvek znala da ću se time baviti profesionalno. Čak i tokom studija sam tretirala crtanje kao hobi. Pri kraju studija sam shvatila da više volim da radim 2d grafiku. Ozbiljnije sam se posvetila studijama, a i uz njih sam vežbala crtanje. Želela sam da crtanje više vežbam kako bih napredovala, jer je to potrebno za ono čime želim da se bavim. To je bila postepena odluka, trebalo je uskladiti vreme, obaveze i želje. Sa stečenim iskustvom raslo je i moje samopouzdanje, a to je veoma bitan faktor u ovom poslu. Samopouzdanje da možete odgovoriti na određen zahtev klijenta, osmisliti i uneti kreativnost i dati pečat svom radu.“

Da li je u Srbiji teško uspeti sa tvojom karijerom?

„Jeste, ali mislim da to ne važi samo za moju karijeru. Do sada sam radila u gejming industriji koja spada u IT sektor. Teško je doći do prvog posla bez iskustva, ali što se više stiče iskustvo to je lakše naći sledeći posao. Međutim, trenutno, stanje industrije je loše zbog ekonomske situacije u svetu. Nema dovoljno otvorenih pozicija, a puno ljudi traži posao. S druge strane, zahvaljujući internetu ima prilika za poslova od kuće kod stranih kompanija i frilens poslova.“

Šta bi rekla da je trenutno najteže kod tvog posla?

„Težak, mada ne nužno i loš, deo mog posla je to što se mora stalno napredovati. Čak i kada ima posla mora se razgraničiti rad za klijente i rad na ličnom razvoju. Bitno je da izgradiš i stekneš samopouzdanje. Neće sve biti glatko. Nekada ćeš morati da deliš svoje radove sa drugima iako samim radovima nisi u potpunosti zadovoljan. To je zanat i iskustvo koje stečeš.“

Sad, kako bi smo mi preveli izraz koncept artista na naš maternji jezik? Mi u Srpskom jeziku nemamo reč za taj posao većinom jer nam nije bila potrebna. Svaki jezik funkcioniše tako što pravi nove reči za pojmove koji se često koriste, a time što posao koncept  umetnika nije čest u Srbiji, nemamo posebnu reč za njega. Gejming scena (scena pravljenja igrica) nije toliko zastupljena u Srbiji, pa većina naše talentovane omladine na kraju mora da radi za inostrane kompanije. Mada svi bi smo se složili da bi bilo lepo da i Srbija ima više poznatih gejming kompanija gde svako ko ima tu želju i taj dar može da se zaposli.

Razgovarala: Katarina Šterović

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!