Horsko pevanje – muzika koja spaja

Pored tehničkog napretka, putovanja u svemir i lake komunikacije, vreme u kome živimo donelo je i veliku otuđenost među ljudima. Čini se da je glavni čovekov cilj da funkcioniše na najvišem nivou kao individua i da se odvoji od društva svojom izuzetnošću, umesto da sarađuje sa drugima i da sa njima deli uspehe. U jednom pogledu, ova pojava je dobra – ljudi se trude da budu najbolji u svemu što rade, ali sa druge strane, postaju hladni, nepoverljivi i dolazi do mnogobrojnih poteškoća u formiranju značajnih veza i u funkcionisanju sa drugima. U savremenom svetu su najuspešniji oni koji formiraju zajednicu sa drugima i sa njima funkcionišu kao jedno. U muzici bi takva zajednica bila hor.

Umetnost horskog pevanja datira čak od antičkih vremena i predstavlja način da se ljudi zbliže kroz muziku i svoje pevačko umeće predstave publici. I danas mladi pokazuju veliko interesovanje za horsku muziku, iako se ona suprotstavlja individualizmu solističkih nastupa; pevanjem u grupi postiže se jedinstven zvuk sa izrazitom dozom emocija koji je nemoguće ostvariti samo jednim glasom.

Razgovor na ovu temu vodili smo sa članicama gradskog hora ,,Stars” Emilijom Stoiljković i Sarom Stošić.

Najpre smo želeli da znamo šta ih je navelo da se bave horskim pevanjem. Emilija navodi da je u početku to bila inicijativa njene majke, ali i da je, premda je jako rano počela da peva u horu, još uvek zadržala početni entuzijazam oko svih horskih aktivnosti:

,,San moje majke je oduvek bio da se moja starija sestra i ja bavimo muzikom. Sa nepunih šest godina, 2011. godine, odvela me je na audiciju za koju se nakon par nedelja ispostavilo da sam prošla. Bila sam presrećna. Radovala sam se svakoj narednoj probi i druženju, a radujem se isto tako i danas.”

Sa druge strane, Sara navodi putovanja i nastupe kao motivaciju za njeno pevanje u horu:

,,Horskom pevanju privukle su me brojne prilike koje ono nudi, od druženja i sklapanja novih prijateljstva, do putovanja, nastupa i nagrada.”

Imajući na umu da hor nastupa sa tradicionalnim pesmama iz Srbije i okruženja, kao i sa stranim pesmama – zamolili smo sagovornice da nam kažu nešto o njihovom repertoaru i izdvoje deo istog koji je najbliži njihovom senzibilitetu. Sara tvrdi da su joj oba segmenta repertoara podjednako draga, da je tradicionalni deo jedinstven po načinu na koji se izvodi, a da numere na stranom jeziku izazivaju intenzivniju reakciju publike:

,,Strani deo repertoara nudi interakciju sa publikom, s obzirom na to da su mnoge pesme generalno poznate.”

Emilija, međutim, navodi tradicionalni deo kao draži zbog njegove autentičnosti i jedinstvene reakcije strane publike pri prvom susretu sa srpskim muzičkim narodnim stvaralaštvom:

,,Posebno mi je drago kada kod publike koja prvi put sluša tako nešto, uočim da izaziva pozitivnu reakciju i oduševljenje, zbog čega je celokupni utisak još moćniji.”

Povodom Emilijinog osvrta na reagovanje publike iz inostranstva, želeli smo da saznamo nešto više o impresijama posetilaca nastupa.

,,Strana publika je u više navrata, uprkos tome što ne poznaje jezik i tekstove pesama, pružila veoma emotivne reakcije na samu muziku i scenski nastup – od smeha do suza. Domaća publika je ipak najznačajnija podrska!”, navodi Sara. Emilija je povodom ovog pitanja istakla važnosti izvođenja tradicionalne muzike, ne samo zbog pozitivne reakcije publike već i zbog očuvanja tradicije:

,,Svaki hor treba da tradicionalnu muziku uključi u repertoar i na taj način je čuva i neguje.”

Naposletku, zamolili smo sagovornice da objasne značaj horskog pevanja – najpre za njih lično, potom i za sredinu u kojoj njihov hor radi i deluje:

,,Hor je jedna velika umetnička saradnja. Dete ne samo da se razvija kulturološki i muzički već u njemu raste i potreba za odgovornošću. Upoznaje sve vokalne tehnike, načine pevanja. Hor pored intenzivnih proba i ozbiljnog rada, donosi kao nagradu i ono najlepše – a to su putovanja i druženja. Sa horom sam proputovala dobar deo Evrope, bila na raznim festivalima i takmičenjima. Upoznala sam divne mlade ljude iz Nemačke, Kanade, Izraela, Austrije, Južnoafričke Republike, Poljske, Jermenije, Gruzije, Češke… Pored svih razlika, da li to bile razlike u izgledu – načinu oblačenja, boji kože ili načinu života u državama – svi smo mi jednaki. Muzika je ta koja spaja sve nas i koju svi razumemo i osećamo”, navodi Emilija.

,,Horsko pevanje je mnogo rasprostranjenije nego što ljudi misle. Upotrebljava se u najpoznatijim numerama, reklamama, koncertima kako klasične muzike, tako i muzike popularnih izvodjača. Horska muzika spektar različitih glasova, zvukova i harmonija objedinjuje u celinu za koju je teško poverovati da je sačinjena samo od jedinstvenih ljudskih glasova”, ističe Sara.

,,Ljubav se sastoji u tome da se dve samoće štite, da budu jedna uz drugu i pozdravljaju jedna drugu”, pisao je Rajner Marija Rilke. Uspeh jedne zajednice se ne postiže radom jednog ili dva pojedinca, već ispoljavanjem kvaliteta svih članova grupe i njihovom sposobnošću da nesebično sarađuju na usavršavanju zajedničkog rada. Uprkos sve većem otuđenju u savremenom društvu, važno je da u sadejstvu sa drugima delimo emocije, širimo dobrotu i humanost i na taj način ostvarujemo svoju ljudsku prirodu.

Autor: Đorđe Mičić

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!