Koliko zapravo znamo o snegu?

Dolaskom zime dolazi i sneg, u nekim krajevima više nego u drugim. On većinom prekrije planine i zapostavi nas koji smo na nižoj nadmorskoj visini. Naravno nije uvek bilo tako, ovde ćemo se malo podsetiti šta je sneg i koji su bili maksimumi u Leskovcu.

Pre par dana smo imali priliku da vidimo uglavnom  deci omiljenu pojavu poznatu kao sneg. Doduše ima i onih starijih koji mu se obraduju. Sve se ređe srećemo sa njim, a nekada je u gradu Leskovcu znao baš da napada taj sneg. A sada? Radujemo se prvim pahuljama i svakoj pahulji koja nam proleti ispred nosa.

Šta je zapravo sneg? Odakle dolazi, kako nastaje i koliko je to zapravo snega nekada znalo da bude u Leskovcu?

Po definiciji Svetske Meteorološke Organizacije sneg pripada grupi hidrometeora, a hidrometeori su meteori koji se sastoje od skupa tečnih ili čvrstih vodenih čestica koje lebde u atmosferi i padaju.

Sneg se sastoji od skupa padajućih čestica-padavina. Kao i većina hidrometeora potiče iz oblaka. Sneg zapravo predstavlja padanje ledenih kristala-pojedinačnih ili razgranutih. Oblik, veličina i koncentracija snežnih kristala dosta zavise od temperature na kojoj se stvaraju i uslova pod kojima se razvijaju. Snežne padavine obično sadrže razne vrste snežnih kristala i samo za vreme trajanja jednokratnih snežnih padavina mogu se videti skoro sve vrste kristala. Na snežnim kristalima često se nalaze sitne kapljice zaleđene vode. Kada ima nekoliko tih kapljica, još uvek se vidi kristalasta struktura, ali kada ih ima više ova struktura je jedva vidljiva. Pri temperature nižoj od oko -5°C, kristali su obično razgranati i formiraju snežne pahulje.

Pahulje nastaju već u oblacima, gde se snežni kristali formiraju direktno iz vodene pare. Pahulje mogu biti sačinjene od jednog ili više spojenih kristala, dok se pri višim temperaturama grade od velikog broja kristala i na zemlju padaju u snežnim grudvicama.

Svaki snežni kristal je zapravo kristal leda.

U ledu se molekuli vode vezuju u nizove pravilnih šestougaonih prstenova, pa led ima heksagonalnu kristalnu rešetku.

Rast snežnog kristala počinje u oblaku superzasićene vodene pare tako što se molekuli vode kondenzuju oko sićušne čestice prašine i obrazuju šestostranu prizmu na koju se dodaju novi slojevi molekula.

Sve snežne pahulje imaju šest međusobno identičnih krakova, ali nikada iz oblaka na tlo neće pasti dve potpuno iste snežne pahulje.

Ako ste mislili da su pahulje bele boje budite uvereni da je to samo iluzija – optička varka koja nastaje refleksijom svetlosti. One su bezbojne i providne, jer su pahulje sačinjene od kristala leda

U Leskovcu je nekada znao da napada sneg i da formira snežni pokrivač koji je dostigao visinu od 124cm i to 31.01.1963.godine. Te davne 1963. godine je bio izmeren maksimalan sneg. Snežnog pokrivača je sve manje i desi se neki put da ga uopšte i ne bude.

Nema Leskovčanina koji ne zna za Babino livače i skoro svi se sećaju spusta kod Doma zdravlja i staza među drvećem u parku Devet Jugovića, mnogi su nalazili svoje snežne staze i na obalama reke Veternice tamo u industrijskoj zoni, kao i kod Poljoprivredne škole.

A sada, kako je sneg postao retka pojava u Leskovcu i kako je snežnog pokrivača sve manje i kako snežni pokrivač ne traje duže od desetak dana u kontinuitetu kada se nekim čudom desi da napada čitavih desetak centimetara.

Neki malo stariji sugrađani se sećaju svojih srednjoškolskih dana kada je snega bilo u gradu i kada su trotoari bili nalik tunelima. Sneg je znao da počne da pada od početka novembra i držao se do kraja marta.

Drugi malo mlađi se sećaju kako je 80-ih godina prošlog veka bilo dosta snega koji je trajao i trajao celu zimu. Dečijoj radosti tada nije bilo kraja. Mlađe generacije, rođene u ovom veku, će se sigurno setiti zime 2012-te. Posle toga snežnog pokrivača je sve manje i sneg kao da je odlučio da napusti naš kraj. Proleti po koja pahulja i to je to. Zadrži se snežni pokrivač po dan ili dva i bude visine od čitavih 1cm, kao što je i bilo izmereno pre par dana u Leskovcu.

Autor: Katarina Šterović

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!