Pet gradova u Srbiji apsolutni su šampioni u broju đaka sa Vukovom diplomom. U njima je čak svaki peti ili šesti đak vukovac, dok odlični đaci u proseku čine polovinu odeljenja u svakoj školi. Na prvom mestu po broju vukovaca već godinama je Leskovac. Poslednje analize Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuju da u Leskovcu ima 21,7 odsto nosilaca Vukove diplome. Zatim sledi Niš sa 18,3 odsto vukovaca, pa Kosovska Mitrovica sa 15,9 odsto, Jagodina sa 15,7 odsto i Beograd sa 13,6 odsto.
Da Vukova diploma odavno nije garancija natprosečnog znanja, kako bi to trebalo da bude, pokazuju i rezultati male mature. Naime, u čak 11 okruga u zemlji desilo se da su upravo vukovci na završnom ispitu bili ispod republičkog proseka.
Zašto se ovom diplomom danas takoreći “trguje” i šta se promenilo u odnosu na ne tako davna vremena kada su škole imale dva ili tri vukovca?
Dragana Ćorić, univerzitetska profesorka i članica Udruženja “Roditelj” smatra da su većem broju nosilaca Vukove diplome doprineli i blaži kriterijumi za sticanje iste.
“Osnovnu školu sam završila 1991. kao vukovac i sećam se da nije bilo baš lako i da nas nije bilo toliko kao sada. Mislim da su uslovi bili da ste skroz odličan učenik sve vreme školovanja, da vam nijednom nije bila smanjena ocena iz vladanja koja je ulazila u prosek ocena i da ste imali barem dve specijalne diplome iz predmeta gde se učenik takmičio i osvojio neko od prva tri mesta. U mojoj generaciji je od nekih 180 učenika bilo možda nas dvadesetak, ako ne i manje”, priseća se Ćorić.
S druge strane, kaže, kada joj je ćerka koja je takođe bila vukovac, pre tri godine završila osnovnu školu, videla je da su se neke stvari promenile.
“U njenom razredu je bilo više od polovine učenika u tom statusu. Tada sam saznala da su se kriterijumi ublažili, nije se gledalo celokupno školovanje od 1. do 8. razreda, već od 5. do 8.razreda. Specijalna diploma za neki predmet se dobijala već samim plasmanom na opštinsko takmičenje, bez obaveze osvajanja mesta. Možda je ovo dovelo do povećanja vukovaca ali možda i nije. Generacije milenijalaca su potpuno drugačije. Sredine nema, ima izuzetnih i onih koji su daleko ispod proseka. Čitaju više, koriste različite izvore jer im je internet otvorio nove izvore informacija. Deca su napredovala u svačemu, dok većina njihovih nastavnika je i dalje u onom načinu rada i teorijama koje su bile važeće kada sam ja bila osnovac” navodi Dragana za Telegraf.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola poručuje da škole sve češće liče na pijace gde se za ocenu cenjka i trguje ucenama i pretnjama, a ne znanjem.
“Po meni se to graniči sa teškim krivičnim delima. Kada poklanjate ocenu onome ko nema znanje vi ga uništavate, dopuštate da u neznanju ide u nastavak školovanja, misleći da poseduje znanje koje treba i da njime može da konkuriše dalje za škole za koje možda i nije sposobno”, ističe Antić.
U Srbiji je u proseku svaki drugi učenik odličan, a zanimljivo je da dovoljan uspeh ima svega 0,7 odsto đaka.
To su tetkini i strinkini „vukovci“. Završe srednju- na sličan način, pođu na fakultet, vide da je „mlogo teško“, upišu i završe privatni fakultet ( kažu- znaš, lakši je) i na kraju se učlane u SNS. Onda postanu kadar i krenu da isijavaju neznanje. Kad sve ovo bude juče, biće potrebno preispitivanje diploma i oduzimanje novčane koristi stečene na taj način- da to ne bi palo na pamet još nekome. Ako nije kasno…