Početkom januara predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da su u dve najsiromašnije opštine na jugoistoku Srbije otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata i obelodanio da je kalcit nađen u Gadžinom Hanu. U međuvremenu je multinacionalna kompanija Dundee Precious Metals INC sa sedištem u Kanadi saopštila da je na lokalitetu Čoka Rakita, u opštini Žagubica, pronađeno bogato ležište zlata, čija je zapremina preliminarno određena na 10 miliona kubnih metara.
S obzirom na to da se Žagubica nalazi na istoku Srbije, moglo bi se pretpostaviti da to nije nalazište o kojem je početkom meseca govorio predsednik ističući da je lokacija na jugoistoku Srbije. U geološkim krugovima nije poznato koja kompanija je pronašla tako bogato buduće ležište zlata. Kako zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović navodi, ukoliko elaborat o rezervama radi sama firma, a ne angažuje nekog sa strane, onda je malo ljudi upoznato sa rezultatima istraživanja, piše „Bizportal“.
On ukazuje da na jugoistoku naše zemlje ima oko 30 lokacija na kojima strane kompanije istražuju zlato.
„Oko 90 odsto istražnih prava u tom delu Srbije uključuje zlato u kombinaciji sa bakrom, srebrom, olovom ili cinkom“, navodi Mijatović.
To je uglavnom na području opština Bosilegrad, Trgovište, Surdulica, istočnih delova opštine Vranje, Crna Trava, a južno u Medveđi i Lebanu.
Prema njegovim rečima, Srbija ima značajne rezerve zlata, a prema poslednjim procenama Geološkog zavoda, na postojećim nalazištima ima 250 tona, a na potencijalnim 150 tona. Posle najnovijih otkrića, kao što je Čukaru Peki, kako dodaje, grubo se može proceniti da naša zemlja ima rezrve od oko 500 tona.
„Od tog zlata u rudi, posle prerade prave se zlatne poluge ili investiciono zlato“ – ukazuje Mijatović i dodaje da ukoliko se nastavi ovim tempom eksploatacije, biće potrebno nekoliko vekova da svo to zlato bude prerađeno.
Prema podacima Ministarstva i energetike zlato se trenutno istražuje na više od 80 lokacija u Srbiji i to uglavnom rade strane kompanije. Pronalazak novih količina rudnih rezervi zlata, bakra i drugih mineralnih sirovina ima veliki značaj za našu zemlju.
Država ima višestruke koristi od istraživanja do same eksploatacije, jer za svaki od tih procesa određena naknada ide u budžet. Zatim, proizvodi se sirovina i ona se naplaćuje, a svež novac ulazi u državnu kasu i preko poreza.
Budžet prihoduje, kako dodaje, i od rudne rente koja se ubira na sirovinu koja se eksploatiše. Takođe, u fazi istraživanja, sve firme koje istražuju plaćaju naknadu po kvadratnom kilometru za prostor na kome to obavljaju.
