Kada zamislimo svet nauke, često ga obasja slika briljantnih umova koji su promenili tok istorije svojim otkrićima. Zato i razgovaramo s jednim takvim mladim umom, osobom koja je svojom strašću i posvećenošću u oblasti hemijske tehnologije tekstila, prkosići svim izazovima, uspela da stvara inovacije koje oblikuju budućnost naše svakodnevice. Njeno ime je Marija Kodrić, a njen put u svet nauke i tehnologije je inspirativan. Upoznajmo je zajedno dok nam otkriva svoje strastveno putovanje kroz laboratorije i naučne konferencije, ali i najvažnije, njen pogled na ulogu mladih žena u svetu istraživanja.
Povod za ovaj razgovor bio je nedavno održani 15. Simpozijum u Leskovcu u organizaciji Tehnološkog fakulteta u Leskovcu „Novel Technologies and Sustainable development“. Surorganizator naučnog skupa je Srpska akademija nauka i umetnosti – Ogranak SANU u Nišu. Simpozijum se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Na simpozijumu su bila predstavljena najnovija istraživanja naučnih radnika i istraživača iz zemlje i sveta u cilju promocije nauke i savremene tehnologije.
Kako ste se zainteresovali za oblast hemjska tehnologija tekstila i šta vas najviše privlači u tom polju?
Zainteresovanost za oblast hemijska tehnologija dogodila se sasvim spontano. Naime, na osnovnim i master studijama završila sam studijski program – industrujski dizajn testila i odeće, jer sam od malena volela umetnost i dizajn, da bih kasnije promenila oblast istraživanja i upisala studijski program – Tehnološko inženjerstvo, uža naučna oblast hemijska tehnologija tekstila. Kroz studiranje sam zavolela istraživanje i nauku, volim da istražujem, da otkrivam, da se bavim naučnim procesom. Savremena tehnologija obrade tekstila daje tkaninama jedinstvene karakteristike, jako je interesantna i pruža velike mogućnosti za razne inovacije u tom polju.
Koje veštine i znanja smatrate najvažnijim za vaš profesionalni razvoj i kako ih stičete i unapređujete?
Najvažnija veština je spremnost na učenje, a potom sposobnost da to stečeno znanje koristim za pronalaženje odgovora za rešavanje raznih naučnih problema. Dobra sam u organizacionim poslovima, volim da radim u timu, sa čijim članovima ostvarujem odličnu saradnju, jer se lako prilagođavam novoj sredini.
Šta Vas je motivisalo da nastavite sa doktorskim studijama na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu i koja je tema vaše disertacije?
Jednostavno sam želela da nastavim školovanje, jer stručni i posvećeni profesori sa Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, ne samo da prenose znanje, već značajno utiču na oblikovanje svesti, razmišljanje, kao i usmeravanje studenata tokom studiranja. Tema moje doktorske disertacije je „Nova rešenja u procesima pripreme i bojenja poliestra uz optimalno ekonomsko i ekološko opterećenje“, kojom sam želela da pružim nova viđenja i dam neka nova rešenja u ovoj oblasti.
Kakva su vaša iskustva sa učešćem na raznim naučnim i stručnim skupovima i kako oni doprinose vašoj vidljivosti i saradnji sa drugim istraživačima?
Suština bavljenja naukom jeste saradnja i razmena ideja, a upravo su naučni skupovi mesta gde se prezentuju razna istraživanja i nove ideje. U ovom, međusobno povezanom svetu, istraživači prepoznaju moć saradnje u unapređivanju naučnog znanja i otkrivanju globalnih rešenja. Kroz ovu saradnju, istraživači ruše geografske barijere i institucionalna ograničenja, formirajući različite timove koji rade zajedno na rešavanju složenih istraživačkih pitanja. Kroz saradnju, stvaramo put za realizaciju inovacija, koje pozitivno utiču na čovečanstvo.
Kakvi su vaši planovi za budućnost u oblasti tehnologije i istraživanja tekstila?
Istraživačka karijera je kontinuirani, ali i dug proces, tako da je moj prvi plan odbrana doktorske disertacija, koja je na pomolu, a potom izbor u veće naučno zvanje i nastavak istraživanja.
Najstarija visokoškolska ustanova u Leskovcu, Tehnološki fakultet, proslavio 44. rođendan i tom prilikom je održan 15. Simpozijum u Leskovcu, šta biste istakli kao najvažnije za ovaj događaj i za jubilej fakulteta?
Simpozijum u Leskovcu je održan pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, a suorganizator je bila Srpska akademija nauka i umetnosti – Ogranak SANU u Nišu. Na Simpozijumu su predstavljena najnovija istraživanja naučnih radnika i mladih istraživača iz zemlje i inostranstva u cilju promocije nauke i savremenih tehnologija od značaja za privredni razvoj.
Koje su prednosti Tehnološkog fakulteta u naučnom i obrazovnom smislu za naš grad?
Svaki fakultet, pa i Tehnološki fakultet iz Leskovca, teži da doprinosi ugledu grada u kome je lociran. Svojim intelektualnim, naučnim i istraživačkim kadrom predstavlja temelj za ekononski razvoj grada, dok studenti i njihovo obrazovanje obezbeđuju budućnost za grad i državu, čineći motornu snagu za praktičnu primenu novih saznanja i tehnologija.
Kako je to baviti se naukom u Leskovcu, koji izazovi sve postoje za Vas i Vašu struku?
Nije jednostavno baviti se naukom u Leskovcu. Prvo je potrebno pronaći novu inovativnu ideju, što iziskuje pretraživanje velikog broja radova iz naučne oblasti iz koje potiče ideja, potom tu ideju laboratoriski istražiti, što pokazuje da se veliki deo našeg posla odvija u laboratoriji, koji ume da bude jako naporan i dugotrajan, a nakon toga potrebno je uraditi proveru, kako bismo potvrdili dobijene rezultate. Vrlo često je potrebno slati uzorke na ispitivanje u razne druge naučne organizacije, institute ili u industriji. Dobijene rezultate je potrebno srediti i pripremiti za prezentovanje na nekom naučnom skupu ili u nekom domaćem ili inostranom časopisu, a za sve to je neophodno mnogo truda, rada i odricanja.
Da li imate uzora u nauci?
Nemam kokretno ni jednu osobu kao uzor. Volim da čujem priče raznih naučnika i profesora, jer su veoma inspirativne. Uzore volim da prepoznajem u razgovoru sa kolegama i profesorima sa kojima radim i sarađujem, među kojima bih posebno istakla svog mentora prof. dr Dragana Đorđevića.
Ko je bio Vaša najveća podrška i ko Vas je najviše motivisao tokom školovanja?
Najveća podrška meni i mom radu je moja porodica, moji roditelji i moj brat, a što se tiče motivacije, tu sam bila ja sama sebi motivacija. Želela sam da nastavim školovanje, jer kada je posao i obrazovanje u pitanju, to je moja životna preokupacija.
Koja je Vaša poruka mladim devojkama koje planiraju da zakorače u svet nauke?
Devojke su podjednako inteligentne i sposobne za istraživački rad. One doprinose različitosti u istraživanju i svojom emocionalnošću, kreativnošću i maštovitošću daju posebno obeležje, proširuju krug naučnih profesionalaca i pružaju nove perspektive nauci i tehnologiji. Biće trenutaka kada stvari postanu teške, ali želela bih da ohrabrim mlade devojke da rade, da ulože svoj trud, vreme i budućnost u nauku. Naporan rad je jednak uspehu, treba prihvatiti i neuspeh, biti odgovoran i posvećen. Najvažnije da se nikad ne odustaje i ne gubi nada, jer – sve je moguće. Na kraju, nije uvek i samo rad, tu je i humor, zabava, druženje, sve ono što prati svako dešavanje i što predstavlja relaksaciju u napornom istraživanju.
Zaključak ovog intervjua s Marijom Kodrić donosi istinsku inspiraciju i nadu u budućnost nauke u našem gradu. Kroz njen put i strast prema hemijskoj tehnologiji tekstila, vidimo da su snaga volje, upornost i ljubav prema istraživanju ključni faktori uspeha. Marijina priča podseća nas na važnost podrške mladim naučnicima, posebno ženama, te na značaj raznolikosti u svetu nauke. Njeno ohrabrenje mladim devojkama koje ulaze u svet nauke odražava se kao svetionik nade i podsticaj da zajedno gradimo svet u kojem nauka i inovacije igraju ključnu ulogu.
Autor: Nikola Mladenović
Ova pametna i mlada, moram dodati i preslatka, mlada zena me oraspolozila. Drzava ne prepoznaje vaznost tehnologije u ekonomiji. Sinisa Mali je Andrejev skolski. Tacka u ekonomiji. A u svetu samo privreda(tu je tehnologija) donosi rast! Nasoj drzavi Brnabickin brat je ocenas ali samo u informativnoj tehnologiji. Cim tu ubace novu tehnogiju, bata prodje na javni tender i odmah snabdeva celu Srbiju, sve opstine, ministarstva, utrpa milijardu kinti u svoj dzep i on razvijen a narod ko sisa.
Dakle, primetna je nenametljivost tehnologa. Tacnije gde god sam krocio u fabriku, trgovinu, javni sektor, tehnolozi su svojim nedoprinosenjem zaostajali iza ekonomista, pravnika, lekara, IT inzenjera. Nisu ih smatrali vaznim, pa su tehnolozi jos dublje zabbjali glavu u pesak. Tacno je da je Sava parketar kupio diplomu o kojoj je Mija Kulic pricao da je uzmes iz voza na zeleznicku prugu, ali ima svetlih primera, popiut, evo, Marije!
Vazno je iskoraciti, nametnuti se. Dati znacaj tehnogijama. Realno, one dodaju vrednost i prave najvecu akumulaciju, rast BDP-a. Anoniman fakultet u Leskovcu, poznat po par strucnjaka u praksi, suvise teoretise, nedovoljno se preliva u praksu. Postoje osobine koje nedostaju inzenjerima tehnologije a nisu vezane za znanje. Multidisciplinarnost koju ne uce, pomaze da razumeju gde sve mogu da se ugrade(ne da kradu pare) razvojno, naucno, privredno. Drustvena posvecenost, agitovanje u struci i za struku, prihvatljivost zajednice, samo su neki nedostajuci elementi da bi se vrednovao fakultet i njihovi diplomci.
A to sto je neko zena u struci, je posebna prica. Moja prijateljica, funkcionerka u Meskovom timu, je muku mucila cim njenu tvrdnju pobiju 2 polumuskarca u kabinetu. Sef odma drzi njima stranu. Ne daje njenu tacku na gradsko vece, jer joj ne veruje na svako udruzivanje 2 muska mamgupa iz uprave il direkcije. Posle je ona isterala svoje, ali je bila u docnji, jer muskarac ima prednost i danas. Sto zbog vecinskog broja muskaraca funkcionera, to i zbog starletastog pristupa poslu od strane vecina zena koje se izgledom probijaju. Konacno i zbog balkanske zaostavatine da je zeni mesto u kuci, ne na poslu, i uvek iza muskaraca. Tacnije ona dobije prostor, ako joj ga muskarac ustupi, kao sada Romkinji buducoj odbornici, kojlm se licitira uoci izbora, zarad glasova zenske populacije. Posle izbora ce cutati i podizati ruku, da bi joj, kao i svima, zaposlili dete. Sapletene majcinstvom, obrazovanjem, radom u kuci i na poslu, zene nikako da se izbore sa muskarcima koji ,,velikodusno daju“ ono sto su im startu oteli, drze monopol.
Svaka Marija, ako ne iskoraci, dzaba sve ovo lepo sto smo procitali.
Sve najbolje, Marija!