Reklamiranje i predizborni spotovi su velika stavka u budžetu svake partije, jer sekunda na televiziji prilično košta. Samim tim, stranke koje su bolje pozicionirane imaju veći budžet i prave reklame u vidu malih promo spotova, možemo reći poput nekog kratkog filma. One druge mogu da priušte sebi koju sekundu, a priliku za promociju čekaju na javnim debatama, koje su besplatne.
Televizije za ovu priliku objavljuju cenovnike oglašavanja političkih stranka i u zavisnosti od toga koliko sekundi traje reklama i u kom terminu se emituje, kao i da li se uzima neki paket, na kraju stiže račun. Taj račun može biti prilično velik.
Na primer, na Radio-televiziji Srbij (RTS) sekunda pre Dnevnika 2 košta 16.000 dinara, dok nakon ove informativne emisije cena raste za 7.000 dinara, te iznosi 23.000. Jeftiniji termin je pre i posle Dnevnika 1, od 12 ili 13 časova, tada sekunda vredi „samo“ 2.400 dinara. Na RTS 2 u zavisnosti od termina cene se kreću od 1.450 do 4.400 dinara. Zanimljivo je da i u toku utakmica Lige šampiona političari mogu da iznenade ljubitelje fudbala, samo ako plate 21.000 dinara po sekundi. Cene su izražene u neto vrednosti.
Cenovnik oglašavanja na televiziji N1, koja nema nacionalnu frekvenciju, izražen je u evrima, pa se tako sekunda između osam i 11 sati naplaćuje 12 evra, a od 19 do 21 sat ona iznosi 30 evra. Ukoliko se stranka opredeli za paket emitovanja spota, primera radi, u periodu od sedam dana osam termina dnevno iznosi 23.500 evra. Na ove cene se obračunava PDV.
Na televiziji Prva, koja ima nacionalnu frekvenciju, za termin od 20 do 23 sata po sekundi treba izdvojiti 115 evra, dok je u jutarnjim satima ova cena znatno manja i iznosi 35 evra. I ovde je u pitanju neto iznos, bez PDV-a.
Predizborna kampanja političkih partija u Srbiji je u punom jeku, mada je nekako u drugom planu zbog ukrajinske krize i ekonomskih šokova na domaćem i svetskim tržištima. Ipak, kako se bliži 3. april u medijima, pre svega elektronskim i na društvenim mrežama, sve je više reklama i promo spotova, a od stranke do stranke zavisi o koliko sekundi ili minuta je reč, odnosno od njihovih budžeta za ovu svrhu.
Za kampanju se izdvaja 0,07 odsto novca iz republičkog budžeta. Od toga se 40 odsto ravnopravno deli svim učesnicima izbora, a ostatak od 60 odsto na osnovu rezultata i to onima koji uđu u parlament, kaže za Biznis.rs politikolog Boban Stojanović.
„Ta cifra koja se dobija pre izbora zavisi od broja izbornih listi koje se kandiduju, ali otprilike je to između 150.000 i 300.000 evra. Naravno, stranke koje su sigurne da će preći cenzus mogu odmah da troše i više. Koliko znam, ne postoje ograničenja u odnosu na reklamiranje, aktivnosti i slično. Fokus je na pravilima o namenskom računu i dokumentovanju troškova, a ne ulazi se u to na šta stranke mogu da troše novac (za redovno finansiranje postoje neke odrednice). Suštinski, političke partije mogu sav novac da potroše na reklamiranje na društvenim mrežama ukoliko to žele“, objašnjava Stojanović.
Menadžer društvenih mreža Nikola Ristić kaže za Biznis.rs da je Facebook još pre dve godine doneo jasna pravila u vezi sa političkim oglašavanjem, i da ono mora biti potpuno transparentno, što znači da u svakom oglasu koji se tiče političkih tema mora da bude jasno naznačeno ko stoji iza te reklame – pojedinac, firma, partija ili organizacija, koliko je novca potrošeno u kom periodu oglašavanja i koja je ciljna grupa.
„Za period od proteklih mesec dana, stranke koje predstavljaju vlast trošile su mnogo više novca. SNS je kroz svoje profile, prepoznatljiva lica i svojih FB stranica potrošio nešto više od 30.000 evra na oglašavanje na Facebooku i Instagramu. SPS je potrošio nešto manje od 1.000 evra, a opoziciona lista MORAMO nešto više od 3.000 evra za reklamnu kampanju na društvenim mrežama. Sve ostale partije su znatno manje novca uložile u ovaj vid reklame“, objašnjava.
Ristić smatra da će troškovi biti veći kako se izborna kampanja bliži kraju.
„U prethodnih nedelju dana primećen je rast troškova, i u naredne tri nedelje očekujem skok, posebno kod opozicionih stranaka. Od ukupne potrošnje za oglašavanje, 80 do 90 odsto su potrošile vladajuće stranke, a onih 10 do 20 odsto ostali učesnici na izborima“, navodi.
