Učenici u Srbiji daleko su ispod proseka i lošiji su od svojih vršnjaka iz zemalja OECD, kako u čitanju, tako i u matematici i nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje, rađeno pre dve godine.
Prosečni rezultati srpskih đaka iznose 440 bodova za matematičku i čitalačku pismenost, a 447 bodova za naučnu pismenost. U poređenju sa tinejdžerima iz 38 zemalja članica Organizacije za evropsku saradnju i razvoj, kojoj pripadaju sve evropske države, SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Meksiko, Južna Koreja, Čile, Izrael i Kolumbija, srpski učenici zaostaju sa 32 boda u matematici, 36 bodova u čitanju i 38 bodova u nauci.
OECD članice predstavljaju razvijene i neke zemlje u razvoju, koje zajedno pokrivaju oko 80 procenata svetske trgovine i investicija. Organizacija „radi na postavljanju međunarodnih standarda i pruža platformu za razmenu politika i najboljih praksi među svojim članicama”, prenosi Politika.
Prema nacionalnom izveštaju PISA 2022, procenjuje se da bi srpski školarci morali da provedu dodatnih godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke od OECD zemalja, kako bi se ova razlika izjednačila.
Zabrinjavajući su podaci koji pokazuju da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalno nepismeno u čitanju, a 16 odsto u matematici. Još gori rezultati zabeleženi su u trogodišnjim stručnim školama, gde stopa funkcionalne nepismenosti dostiže i do 95 procenata.
Na PISA 2022 testiranju učestvovalo je više od 80 zemalja, sa ciljem praćenja nivoa funkcionalne pismenosti petnaestogodišnjaka.
U Srbiji je testirano 6.413 učenika iz 183 škole. Iz svake škole je nasumično odabrano 42 učenika.
Iako većina petnaestogodišnjih đaka u Srbiji (98%) pohađa srednju školu, 83 odsto njih su u vreme testiranja bili u prvom razredu, 15 odsto u drugom, a oko 2 odsto su još bili učenici osnovnih škola.
U matematici je samo oko 4 odsto učenika iz Srbije imalo najbolje rezultate iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu. To je upola manji procenat đaka u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9 odsto). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Severna Makedonija beleže 1% ili manje učenika koji su uspeli da dostignu PISA nivoe 5 ili 6.
Što se tiče čitanja, samo 2 procenta srpskih učenika postiglo je nivo 5 ili 6, dok je OECD prosek 7%. Estonija i Poljska su iznad proseka, dok su Mađarska, Slovenija i Hrvatska ispod. Crna Gora i Severna Makedonija imaju manje od 1 odsto učenika na ovim nivoima.
U naučnoj pismenosti, takođe je samo 2 odsto srpskih učenika dostiglo nivo 5 ili 6, što je niže od OECD proseka od 7%. Oko 65% srpskih učenika dostiglo je osnovni nivo 2 ili više u naukama, dok je prosek u OECD zemljama 76%.
Postoji značajna razlika u postignućima između dečaka i devojčica, gde su devojčice uspešnije u čitanju za 26 bodova, a dečaci u matematici za 11 bodova. U nauci su, devojčice , takođe, bile uspešnije za 4 boda.
Učenici trogodišnjih stručnih škola imaju znatno lošije rezultate od gimnazijalaca, sa razlikom u rezultatima i do 150 bodova. Najmanje funkcionalno nepismenih je među gimnazijalcima, dok su trogodišnje stručne škole zabeležile između 79 i 95 procenata funkcionalno nepismenih učenika.
Izveštaj sa PISA testiranja, takođe, ukazuje na to da učenici iz Srbije nisu ni napredovali ni nazadovali u periodu između 2012. i 2022. godine. Najviši rezultat u matematičkoj pismenosti zabeležen je 2012. godine sa 449 bodova, dok je najniži u čitalačkoj pismenosti bio 2006. godine sa 401 bodom. U svim ciklusima, rezultati su bili značajno ispod OECD proseka, koji iznosi oko 500 bodova.
