Stanković: Povećanje poreza na imovinu novi udar na privredu i građane

Građani Srbije sa strepnjom čekaju nova, verovatno ponovo uvećana rešenja za porez na imovinu za tekuću godinu iako se još nisu oporavili od šoka zbog dramatičnih uvećanja ovog nameta za prošlu kao i za ranije godine, izjavio je Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini Grada Niša.

Kako tvrdi, niška vlast iz godine u godinu uvećava porez na imovinu, kako bi svoju nesposobnost i loše punjenje budžeta pokrila novcem građana. Građani su zabrinuti jer im je ugrožena egzistencija, dok je privreda u kolapsu.

„Završni račun za 2020. godinu pokazao je da je porez na imovinu uvećan za oko 300% u odnosu na 2012. godinu. Ostvaren je prihod u 2020. godini od poreza na imovinu u iznosu od čak milijardu i 244 miliona dinara. U 2012. godini je taj prihod bio 340 miliona dinara, što kazuje da ova vlast punih 9 godina živi na teret naroda“, kaže Stanković.

U 2021. planiran je prihod od poreza na imovinu u iznosu od milijardu i 568 miliona dinara. Novom odlukom o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje porezu na imovinu za 2022. godinu na teritoriji Grada Niša, vlast planira da stan u trećoj zoni (Bulevar Nemanjića) star 20 godina, površine 60m2 u kome stanuje poreski obveznik, porez poveća sa 8.040 dinara na 8.466,14 dinara, da za poslovni prostor u prvoj zoni (Obrenovićeva) star 30 godina, površine 50m2, porez poveća sa 28.705 na 30.365,36 dinara itd.

„Prvi problem je sistemski, kada je 2013. godine višestruko uvećan porez na imovinu. Pre nego što je donet Zakon o povećanju poreza na imovinu, govorio sam da je povećanje poreza na imovinu od 300% potpuno neodrživo, ali je vlast to sprovela u delo. Drugi problem je to što lokalna vlast svoju nesposobnosti i neaktivnost nadoknađuje konstantnim stepenastim uvećanjem poreza na imovinu iz godine u godinu“, dodao je Stanković.

On podseća da je vlast u Nišu donela odluku, a radi se o promeni cene zemljišta u 7.zoni, priznavši da je problem upravo u visini cene a ne u prenameni poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište. Cena je bila toliko uvećana da su ljudima stizala poreska rešenja po kojima je trebalo da njive površine 1,6 ha plate i preko 60000 dinara, što negde prevazilazi i samu vrednost tih njiva.

„Nakon pritiska i reakcije nas iz opozicije, da je to uvećanje nerealno i nepravedno prema vlasnicima poljoprivrednog zemljišta, vladajuća većina je odlučuje da to promeni.  Ova vlast je izmenila Zakon o porezu na imovinu, sada građani plaćaju porez na ambare, podrume, šupe za smeštaj ogreva, kotlarnice, zgrade za smeštaj životinja, bunare, rezervoare, pa čak i nadstrešnice sa osnovom većom od 10 kvadratnih metara. Novi nameti pogodili su sve poljoprivrednike, vikendaše, kao i najsiromašnije građane, koji nemaju drugih prihoda“.

Kako kaže, takođe, svi koji imaju podrum ili kotlarnicu dobijaju znatno uvećana poreska rešenja.

„Uvođenjem poreza na pomoćne objekte dodatno se opterećuju građani. Manjak prihoda vlast pokušava da nadomesti većim porezima na imovinu“, zaključio je Stanković.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!