U Skupštini Srbije o raskopanom Nišu, poplavama na jugu Srbije i građevincima

Narodna poslanica iz Niša Jelena Milošević (SSP) podnela je desetak amandmana Predlogu Zakona o ozakonjenju i planiranju i izgradnji, te tokom jučerašnje rasprave u republičkom parlamentu ukazala na sijaset problema sa kojima se susreću građani Niša, ali i u ostalim delovima na jugu Srbije.

Poslanica se obraćala čak četiri puta, a mi prenosimo njena izlaganja u celosti.

PRVO IZLAGANJE

Potrebu da se usvoji ovaj amandman objasniću prosto da ljudi mogu da razumeju. Sigurna sam da u svakom gradu, posebno u Nišu ima ulica koja se tek asfaltiraju, pa neko nešto kopa. Pa, se onda te rupe zakrpe, recimo, za gasifikaciju, pa prođe mesec, dva, tri, pet, pa se neko doseti, pa opet nešto kopa i tako u nedogled. Konkretno u mom kraju, Durmitorska ulica je raskopana četiri ili pet puta u samo nekoliko meseci. To je sve zbog toga što je dostavljanje mišljenja od strane nadležnih, odnosno relevantnih institucija dobrovoljno, zapravo oni mogu da dostave mišljenje, ukoliko ne dostave mišljenje smatraće se da nemaju primedbe.
Da je obavezno, mi ne bismo imali konstantno raskopavanje ulica iz dana u dan, nego bi se znao neki red, a kada se jednom raskopa ulica, da tu prođe i gasifikacija, da tu prođu i telekomunikacioni kablovi i sve ostalo. Drugim rečima, ne može svrsishodnost trošenja novca svih građana da zavisi od dobre volje.
Ja ću, recimo, jedno razmimoilaženje između institucija navesti na prostom primeru Ulice Vojvode Putnika u Nišu i za tu ulicu znaju svi. Krenuli su ambiciozno u rekonstrukciju te ulice koja je duga kilometar i nešto i godinu i po rekonstrukcija traje. Zašto? Pa, na pola rekonstrukcije, ministre, verovali ili ne, shvatili su da je tu neka trafostanica koja pravi ozbiljne probleme i da oni sada to ne mogu da izmeste.
To zapravo samo znači da ne postoji saradnja između lokalne samouprave i drugih institucija i da svako radi šta god mu padne na pamet, jer ne daje novac iz svog džepa. Građani idu po raskopanim ulicama. Ljudi koji imaju dragstore u tim ulicama trpe gubitke. Vi tražite rešenja, a rešenja nema i tako iz dana u dan, tako da volela bih da mi objasnite zašto je odbijen ovaj amandman, izuzev što dolazi iz opozicije. Ako može neki logičan i racionalan razlog šta imate protiv toga da se jednom rekonstruisana ulica ne raskopava više.

DRUGO IZLAGANJE

Što se ovih lokacija tiče ovo jeste jedna od boljih ideja. Međutim, ono što smo mi smatrali, to je da bezbednost ljudi mora biti na prvom mestu i garantovana svakim zakonom, pa i ovim, budući da su ta napuštena mesta, posebno nezavršena gradilišta, vrlo opasna po ljude. Mi smo u Nišu imali slučaj da je jedan momak pao sa napuštene zgrade i da su danima tražili, prosto, nisu mogli da ga pronađu.
Generalno, nije objašnjenje šta je ideja sa ovim lokacijama, osim da se vodi registar, a u uporednoj praksi na ovaj način definisana lokacija, te smatramo da ovaj stav treba menjati.
Kada smo kod bezbednosti ljudi, u okviru ovog zakona i samog građevinarstva, hoću, ministre, da vam skrenem pažnju na bezbednost ljudi na gradilištu. Recimo, sinoć se desilo da je na gradilištu u Nišu u nedelju u pola devet sa velike visine pao tridesetogodišnji radnik, koji je zadobio prelom lobanje i u teškom stanju prebačen je u Klinički centar Niš.
U prethodnih nekoliko meseci desilo se, recimo, u novembru 2022. godine radnik 63 godine, teško povređen na gradilištu, preminuo. Samo pričam o gradilištima u Nišu. Dva radnika povređena, pao zid preko njih, jul 2022. godine. Pao radnik 46 godina, povredio glavu i kičmu, jun 2022. godine. Udario radnika kran od 56 godina, maj 2022. godine. To se dešava, recimo, konkretno u Nišu, pa mene interesuje da li neko uopšte brine o bezbednosti radnika na gradilištima? Da li neko vodi računa da li naši radnici na gradilištima imaju odgovarajuću HTZ opremu? Da li se sprovode sve mere koje su neophodne da bi radnici na gradilištima bili bezbedni i zaštićeni? Složićete se da u samo nekoliko meseci jeste veliki broj nesreća na gradilištima u samo jednom gradu.
Takođe, ono što bih naglasila jeste i da se sindikat putara nedavno oglasio. Svedoci smo da ljudi rade na veoma visokim temperaturama i da su oni tražili obaveznu klauzulu da se rad prekida na temperaturama koje su preko 36 stepeni. Poslodavci ovu klauzulu nisu prihvatili. Kad izađe inspekcija, ona može da da preporuku. Problem je što preporuka nije obavezujuća, te samim tim poslodavac nije u obavezi da postupi u skladu sa tom preporukom.
Budući da je kako sami kažete svi iz vlasti građevina jedan od, odnosno najviše utiče na rast našeg BDP-a, o kome svi toliko pričaju, mene interesuje kako je moguće da apsolutno niko ili bar ne u dovoljnoj meri ne vodi računa o tim ljudima koji utiču na taj rast BDP-a. Ti ljudi rade najteže poslove. I sami znate koliko su plaćeni. Interesuje me da li je neko nekada odgovarao zbog nesreće na gradilištu? Interesuje me da li je građevinska inspekcija utvrdila kako je došlo do toga da u samo dva dana tri krana padnu i ugroze živote drugih? Na svu sreću, niko nije povređen. Interesuje me šta konkretno kao ministar možete da uradite da zaštite ljude koji su stub građevine? Da nema tih ljudi, ne bismo mogli apsolutno ništa

TREĆE IZLAGANJE

Već sam govorila o poplavama. Ministarka poljoprivrede mi je odgovorila. Sada ću se potruditi da dopre do ministra Vesića budući da je u julskim poplavama stradala putna infrastruktura prilično, odnosno da su oštećenja na putnoj infrastrukturi možda i najveća od svih drugih.

Vi ste obilazili neke mostove, neke poplavljene opštine, oštećene puteve i slično. Ja ću vam sada pokazati ono što niste obišli, a što pravi jako velike probleme u selima koja su brdsko planinska i gde su bujične vode napravila veliki problem.

Ovo vam je selo kod Gadžinog Hana, gde je nekada postojao potporni zid. Međutim bujična voda je odnela kako taj nasip, odnela je i nekih dva metra, koliko imam informaciju, obišla sam mesto, privatno gazdinstvo, dvorište je odnelo čoveku. Ovo je srušeni, odnosno odneseni most u mestu Grkinja isto kod Gadžinog Hana. Sada ne može da se priđe fudbalskom igralištu zbog toga što nema načina da ljudi prođu.

U Prokuplju je bilo ogromnih poplava, to znate. Tamo se izlila Toplica. To je reka prvog reda. Ono što je karakteristično za Prokuplje jeste da građani tvrde da se određeni placevi koji izlaze na Toplicu šire i tako se sužava korito reke Toplice. Ja se nadam da će građevinska inspekcija ispitati da li je to tačno. Ukoliko je tačno, da se to reši. Sa druge strane, da se Topličanima, konkretno u naselju Garić omogući čišćenje tog dela. Znate ministre, tu se poplavljuje groblje. Desilo se do sada da i mrtvački sanduci isplivaju, što ćete se složiti je nedopustivo u današnje vreme.

Sa druge strane, ja znam da ste vi odvojili nekih 300 miliona za lokalne samouprave za infrastrukturu i to je super. Međutim, ukoliko se poplavljenim opštinama ne nadoknadi šteta, već se taj novac koristi, dovešćete ove opštine koje su poplavljene u neravnomeran položaj u odnosu na one opštine koje nisu, a na jugu Srbije se uglavnom poplavljuju opštine koje su nerazvijene, devastirane i gde je odgovornost lokalne vlasti nikakva ili zanemarljiva.

Recite mi koji je plan konkretno vašeg ministarstva, kako bi se ljudima u tim posebno nerazvijenim opštinama pomoglo?

ČETVRTO IZLAGANJE

Ministre Vesiću, ovo nije rukavac Nišave, ovo je Zetska ulica u Nišu. Zamoliću vas, ako možete svoj cenjeni pogleda da usmerite ka ovamo, kako biste slikovito mogli da vidite na šta liči naš grad.

To nije bilo oduvek tako, mada problem sa Zetskom ulicom postoji decenijama i meni je neverovatno da ljudi idu turistički u svemir, a da mi imamo rečne kanale u gradu.

Naime, kod nas postoji problem gradnje i lepo je da se grad razvija, zaista ne poznajem nikog ko je protiv razvoja grada, međutim, grad treba da se razvija planski, sistemski, a ne po principu gde nađeš zgodno mesto, tu zgradu posadi. Reći ću vam kao neko ko živi na Paliluli i kao neko ko živi sa džakovima s peskom pred kapijom, budući da posle jačeg letnjeg pljuska, pričam o prosečnom, koji vlada bar dva puta mesečno, grad Niš pliva u fekalnim vodama budući da najveći deo grada atmosfersku kanalizaciju i nemamo.

Ovde upravo dolazimo do toga, ja nemam ništa protiv da se ljudima na selu omogući da oni imaju svoj priključak, ali imam protiv da se čitavi nelegalni stambeni kompleksi kače na već postojeću atmosfersku, odnosno kanalizacionu infrastrukturu koja ne može da izdrži na ovo sada. Ovde pored ove Zetske ulice nići će još jedan stambeni kompleks od sto hiljada kvadrata tzv. Tesla park, odnosno Betoven park koji zida Karić i koji je već dokazano, pošto je gradnja krenula, ono što je zanimljivo jeste da planska dokumentacija odnosno planovi nisu promenjeni, a oni su dobili građevinsku dozvolu. Kako je to moguće, reći će vam glavna gradska urbanistkinja koja je to i priznala.

Što se građevinskih dozvola u Nišu tiče, kažu da imamo jednog većnika koji je bio crven, žut, narandžast, Karićev ovaj, onaj, uspešno je na vlasti punih 20 godina i kažu, ako vam treba građevinska dozvola, on je prava adresa. Da li je to tačno ili ne, utvrdiće nadležni organi. Ovim putem vas molim i pozivam vas kao ministar pomognete Nišlijama da bar opravdano neki dobiju priključak, a da se stane na put, recimo Vagres naselju koji otkad postoji, otkad je priključeno na kanalizacionu mrežu grada Niš pliva u fekalnim vodama. Zahvaljujem.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!