Svi se sigurno sećate šale o političaru koji poziva birače da ga glasaju za njega, jer će, ako ga izaberu, njemu sigurno biti bolje, ali biračima to ne može da obeća.
Naizgled, izbori se čine kao prava prilika da izaberemo lidera koji će služiti našim interesima i unaprediti naše društvo. Međutim, sve više ljudi se suočava s dilemom, zašto nam ne valja ni jedan kandidat na izborima? Razlozi su mnogobrojni i duboko ukorijenjeni u političkom sistemu koji često propušta da predstavi stvarne alternative, jer po pravilu to ne odgovara vladajućoj stranci.
Često kandidati koriste iste fraze i retoriku kako bi privukli birače, a njihovi govori često zvuče isprazno i maštovito. Nedostatak iskrenosti i autentičnosti stvara nepoverenje među biračima, jer su često slušali takve priče i obećanja, a ne nudi im se nešto novo što bi dovelo do kvalitetnijih promena u društvu i poboljšalo ga.
Politika se sve više pretvara u prikazivanje lojalnosti stranci, a pre svega vođi stranke, nauštrb društvenih interesa. Ovo ograničava izbor i često dovodi do izbora manje kompetentnih kandidata, jer ne treba zaboraviti da vođe vole da slušaju hvalospeve o sebi, a odgovaraju im oni koji će ih slepo slediti bez kritičnog mišljenja i ličnog stava.
Finansijski interesi i donacije često igraju ključnu ulogu u izborima što dovodi do korupcije i nepoštenih praksi. Mnogi kandidati su pod velikim pritiskom raznih kompanija ili preduzeća kao i bogatih donatora, što može narušiti njihovu ravnopravnost. Kompanije ulažu, često “prljavi” novac podmićivanjem budućih predstavnika vlasti, stvarajući mogućnosti za njihove delatnosti, koje najčešće nisu u skladu sa zakonskim propisima ili su štetne po društvo.
Nedostatak stvarne konkurencije, nastaje usled ponašanja vladajuće stranke, koja se koristeći državne resurse predstavlja kao jedini autentični zaštitnik te države, što je stavlja u situaciju da se smatra nepobedivom. To čini da se ne uključuju u sistem novi, stručni kvalifikovani kandidati za određene poslove, jer im, kao takvi, nisu ni potrebni.
Političari često daju obećanja tokom kampanje, ali često ne ispunjavaju te obećane politike nakon izbora. Birači zato ne očekuju da će, bilo koji, kandidat ispoštovati svoja obećanja data tokom izborne kampanje. Iz toga proizilazi stav “svi su isti”, što odgovara onima koji su već izabrani. Biračima se nameće stav po kome se ništa ne menja zamenom već postojećih kadrova.
Mnogi kandidati nemaju dovoljno stručnosti ili iskustva da se suoče s kompleksnim izazovima s kojima se društvo suočava. Izbori često ne nude dovoljno kvalifikovane kandidate, posebno kada su u pitanju vladajuće stranke, a to se reflektuje i na opoziciju.
Politika sve više postaje polarizovana, a kandidati se često bave podelama umesto da traže zajednička rešenja. Potenciraju se često i izmišljaju razlike između “nas i njih”. Ovo otežava izbor odgovornih lidera koji mogu doneti pozitivne promene, objektivno ulazeći u probleme koji postoje u društvu.
Iako se čini da nam nijedan kandidat ne valja, važno je da se birači aktivno uključe u politički proces, tražeći alternativne kandidate i zahtevajući odgovornost od izabranih kandidata. Bez aktivnosti birača, teško će doći do pozitivnih promena u političkom sistemu i društvu.
