Živojin Stefanović Leskovčanima frulom leči dušu, pa ga predlažu za dobitnika Oktobarske nagrade
Zvuk frule koji odjekuje svakodnevno centrom Leskovca je nešto sa čime su se građani srodili i kažu da im je čudno kada centralnim gradskim parkom vlada tišina.
Za njega je zaslužan sedamdesetpetogodišnji Živojin Stefanović iz Kutleša koji svakodnevno na istoj klupici muzicira, verovali ili ne, za svoju dušu, a pojedini Leskovčani smatraju da je njegova upornost dovoljan razlog da mu se ove godine dodeli Okrobarska nagrada, najveće gradsko priznanje.
“Vi se to šalite samnom?”, začuđeno nas pita ovaj čovek kada smo mu predočili rezultate ankete koju smo odradili na našoj zvaničnoj fejsbuk stranici, gde je veliki broj sugrađana u komentarima upravo Živojina predložilo za dobitnika ove nagrade.
Kažu, leči im dušu.
“Moguće je da je tako. Većina u prolazu moje muziciranje proprati osmehom, mnogi zastanu, nude novac, ali ja odbijam. Ja ovde sedim i sviram za svoju dušu. Ako lečim i njihovu, onda je dobro”, kaže našem novinaru bivši radnik “Lemida”, danas u penziji, ponosan na svoje unuke.
Jedan od njih, nasledio je dedin talenat.
“Stariji unuk, na fakultetu u Nišu, ima svoju grupu sa kolegama”, ponosno navodi.
Mada, kako kaže, kada je pre par godina krenuo sa “muziciranjem” u centru grada, Leskovac i nije blagonaklono gledao na njega.
“Tada sam svirao ispred Šop Đokićeve Kuće. Priđoše mi policajci, zatražiše ličnu kartu, a nisam je imao kod sebe jer sam je dao ženi da ode da mi kupi lekove… Zavrnuše mi ruke, strpaše u maricu i pravac policijska stanica sever. Sada je već drugačije, i oni su se srodili sa mojom frulom, pozdravljaju me kada me sretnu”, kaže.
Dodaje da Oktobarsku nagradu ne bi prihvatio jer misli da je nije zaslužio.
“Ima mnogo ljudi koji su dali veliki doprinos ovom gradu. Jas am samo običan ulični frulaš koji zabavlja ljude”, zaključuje.
Inače, u anketi, koju smo pomenuli, naši pratioci smatraju da, između ostalih, ovo priznanje zaslužuju doktorka Biljana Pešić iz “Starog ureda”, Goran Mladenov iz Dečjeg dispanzera, kao i doktor Miodrag Mici Miladinović.
Bilo je predloga da Oktobarska nagrada bude posthumno uručena i Vladimiru Aranđeloviću Marsu.
Ipak, većina građana je ukomentarima iznelo stav da je ovo, nekada veliko priznanje, izgubilo smisao nakon što je dodeljeno Leskovačkoj onlajn pijaci i fabrico “Aptiv” koja je zvanično kažnjena za izrabljivanje radnika.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Ko je sve tu urušenu nagradu dobijao poslednjih godina, što da ne dobije i ovaj čovek. Kad može fb grupa za šerpe lonce i poklopce što da ne i ovaj pošteni čovek.
Sramno je i tužno, a to je i najgore, što mnogi koji su je dobili i ne znaju šta znači Oktobarska nagrada, zašto Oktobar mesec itd.
Ja podržavam, uz podršku i glas ovom čoveku i pomenutim doktorima, da je dobiju: dakle Mici Miladinović,
suvišno je pričati zašto i šta je čovek uradio i gde su ga sve stavljali i slali u jeku pandemije te dr Bilja Pešić za živce i strpljenje prema svim pacijentima i kao dr sa najvećim brojem pacijenata u uredu i u gradu uopšte a u odnosu na druge lekare i svi dr koji su čisti pred sobom i bogom.
Takođe, da je dobije i umetnik Ak. slikar Jovana ŠelmerdinMitić, žena je najnagrađivaniji akademski slikar u ISTORIJI grada Leskovca sa 14, 15 nagrada a na samom Oktobarskom salonu bila nagrađivana više puta. Malo za promenu i osveženje svi navedeni, nepotkupljivi, svoji a vredni i uspešni u svom poslu.
Kakvo crno slikarstvo! Da li ste primetili da je poslednjih 10-15 godina skroz opalo intreresovanje za lokalno slikarstvo, iako je Leskovac oduvek važio za rasadnik kvalitetnih i uspešnih autora?
One druge Oktobarske nagrade ni do sada ništa nisu vredele, a uskoro će početi da ih uz 15.000 evra honorara za koncert, dobijaju Milica Pavlović i slične. Samo čekam feudalnog upravitelja grada da izvoli narediti „Dajte jednu Oktobarsku za poneti na ovoj devojče što lepo peva…“ Nemam ništa protiv pevačica, jer ljudi iz raznih miljea, imaju različita vidjenja šta je to dobra zabava. Ne možemo putara ubedjivati da je Rahmanjinov dobar izbor za njega.
I još nešto. Kladim se da je 99% leskovčana ubedjeno da su Oktobarska nagrada za slikarstvo i ona druga Oktobarska, jedno te isto, što dovoljno govori o odnosu našeg prosečnog građanina prema kulturi.
Ljudi uozbiljite se pozivam i vlast da se uozbilji, drzava se bori kao lav vi se salite. Ovog coveka treba ukloniti sa ulice i ukoliko ima talenta zaposliti u muzickoj skoli neka podeli znanje ucenicima, naravno za mesecnu platu, to je dobro i korisno delo, a ne da se segace botovi, i tako prezentuju moc unistavajyci drustvo. Ovim gestom bi grad sam sebi pljunuo u lice. Ovo ko je predlozio je sramno i za coveka i za drustvo.
Sram da te bude.
klasičan bot ali prikriveni
sarkastičan gnusni komentar, ‘ako je talentovan, neka radi u muzičkoj školi“, fuj!
Da se skloni?
Pa u svim velikim metropola a ima ovoga
Što se nisi setio da se sklone ganci, drski i bezobrazni uzrasta od 6 do 66 godina i ciganke lepo obučene koje ispruže ruke i stanu ispred tebe ko da oće da se biju i to u svim kafićima od safarija, sanhelija pa do onog Moka lola u Capitol parku.
Što ne pišeš kako ciganska ista bezobrazna deca uriniraju po mobilijaru nedavno postavljeno kod Capitol parka.
Moreeeee!!!!
Jovice, ne mogu da verujem da neko može da bude ograničen kao ti. „ILi- ili…“ Jel si čuo za instituciju uličnih svirača, verovatno postoji kojih dvadesetak vekova, od kada postoje ljudska naselja. Talenat uličnog svirača može da bude upitan, ali upitan je i talenat mnogih koji predaju u Muzičkoj školi, kad me već vučeš za jezik.
Postovani,
ovaj posteni covek ne trazi ali i ne odbija novac za svoju svirku prema mom dosadasnjem iskustvu i susretima sa njim. Iz razgovora od pre par godina, ako je receno tacno, on dolazi svakodnevno sa podrucja Brestovca, da bi zaradio za lekove za sebe i sina koji je ratni vojni invalid. Gradjani imaju razumevanja za njega lai ne i pojedini vlasnici okolnih lokala koji su ga jurili „da im ne uznemirava goste“ sto je zalosno. Za njega bi nagrada bila da se neko pozabavi njegovim socijalnim statusom i svaki mesec u starosti bude dobar a ne samo eventualno Oktobar.
Sto se tice doktorke Biljane Pesic i doktora Mladenova, gradjani su odavno sve rekli i oni su odavno postali institucija u ovom gradu, koliko god neko ne zeli ili ne zeli da prizna, svojim radom i ponasanjem ka pacijentima i svaki dan nas podsecaju da su i doktori ljudi ali da i doktor moze biti Covek.
odgovor za Viney Dhiman
Slažem se, zato i jeste „kakva ti je ekonomija takva ti je i umetnost“, naročito slikarstvo i slično, dakle – nepostojeća.
Kao višedecenijski ljubitelj i poznavalac iste u Srbiji i na lokalu, primetio sam da je grad Leskovac i LKC likovnu umetnost šutnuo u ćoše, ulaže se u filmske festivale i sl. Sa druge strane, svuda gde može da se izvuku pare od ministarstva aplicirati se, organizuje, uglavnom film i pozorište (to pre zasiti i „usreći“ gladne ispred tv-a ili ispred scene, da lažni privid sreće… „hleba i igara“.
Jel neko primetio da se ove godine čuveni Majski salon nije održao, mislim po 1. put a ima tradiciju od više decenija, pored Oktobarskog salona, zaštitni znak Leskovca. Niko od novinara nije pisao o tome?
Pojedini portali, uglavnom ljubičasti, ubiše se hvaleći Leskovac, pišu sve u superlativu, verovatno su od grada dobili najviše, zato i nisu svoji ni nezavisni. Pišu budalaštine, elem, Ugasili ga. Majski Salon. A znate kada je sve to počelo, gašenje umetnosti u Leskovcu? (ne i umetnika hvala bogu jer biografije pojedinaca govore za sebe), od kada izložbe u LKC-u otvaraju osobe iz „lokalne samouprave“, gradonačelnik, zamenice sijaset i slična „svita“, dakle ne školovani ljudi, ne akademski slikari i ne istoričari umetnosti, ili bar retko. Gospođa Gordana Bošković, istoričar umetnosti je svima smetala u LKC-u, jedina školovana za posao koji je radila, dočekaše konačno da je oteraju u penziju a i dok je još bila tu, radije su plaćali istoričare iz Niša i plaćali im tekstove za otvaranja i putne troškove i njihova žiriranja. Nije bila „njihova“, bila je svoja i profesionalni, nisu je zanimali i onda su je otpisali zadnjih skoro 10 godina. Ne sećam se kada su joj DOZVOLILI zadnji put da ona otvori neku izložbu i napiše recenziju. A onda nakon toga, izložbe otvaraju gorepomenuti. Bahati. Nestručni. Pohlepni sa lažnim osmesima. Drčni. Ljudi van struke. Ili, eventualno, uvek je bolje da se uveze neko i doveze iz drugog grada, to je ta politika, čiji si, iako u samom gradu i instituciji zaobilaze stručne ljude. Vreme pokaže svoje a čini mi se da ga je već pokazalo, zato što se oseća… vidi.
Prema time, dakako da grad treba da se seti svih umetnika, akademskih slikara iz ovoga grada sa impozantnom biografijom koju retko ko ima poput Jovane, potom Marka Višića, mladog Spase… ima ih još a treba da se sete i gospođe Gordane Bošković, istoričarke umetnosti da bar sada obele obraz jer je žena dala ogroman doprinos toj kući kulture za rad od oko možda 25 godina…
I još nešto, verujte, svi oni, znaju vrlo vrlo dobro ko iz koje oblasti zaslužuje nagrade ali ih nije stid da kažu „nije naš“, a ja ću im reći, pljujete sami sebi u lice, jer ovo više kod nikoga ne prolazi, sve ste uništili što je vredelo, ljudi koji vrede su pobegli iz grada, ostali su samo oni koji nisu znali kako ili imali gde a vi mislite ostaćete samo vi nemilosrdni, oni koji se ne osvrću, niti prezaju… a samo navlačite prezir i gnev sve veći ali i (pod)smeh gde god se pojavite u javnost pa bila to bina na nezavršenom trgu ili prvi sto pored bine, gde ti pijana pevaljka peva na uvo ili bila to bina na dodeli Oktobarski nagrada….
Ugasili ste.
Interesovanje za „lokalno slikarstvo“, kako jedan od komentara kaže, nije opalo, već je ponuda istog skoro pa ukinuta a ne smanjena. Gase se izložbe, saloni se ne organizuju ili se otvaraju kad im vreme nije Oktobarski u novembru, Majski nikad itd. Interesovanje se gasi i jer na otvaranja idu po naređenju botovi a otvaraju ih šarlatani. Toliko o tome.
Kakva ponuda, takva i potražnja a u ponudi se reklamira stranka a ne umetnost i znam da slikari ne šalju svoje radove a ljubitelji umetnosti ne dolaze iz tih razloga!
Zato pored botova, narede i nekoj školi da dođe u posetu pa se to objavi na mrežama. Tuga.
čovek koji svira frulu dolazi km udaljen u le zbog muke. To je ogledalo države. Treba mu pomoći kao i milionima drugih građana, penzionera, zaposlenima sa minimalcem od 35 hiljada (a odlazak u „šoping“ nabavke namirnica jedan košta 4-5 hiljada, dakle ludilo od države)
Davanje nagrade bi vodilo daljem urušuvanju pravog značaja, odnosno iskonskog cilja same nagrade a to su zasluge određenih građana OVOG grada u nekom domenu, oblasti, stručnosti, iskazanoj humanosti.
Isto tako, ne treba se podsmevati i davati zlurade komentare da se čovek „zaposli u muzičku školu i sl“
Narod da se zapita dokle ćejede paštetu i leb i veruje u priče ludila da je svuda u svetu i evropi isto. Pitajte koliko koštaju proizvodi u lidlu u Nemačkoj a koliko ovde. Te kolika je ovde plata a kolika tamo i kolika je tamo inflacija a kolika ovde.
Dr Goran zna ko zaslužuje a kome „mora“ da da nagradu makar ona bila obezvređena do maksimuma.
Voleo bih da me demantuje i bude fer a neće.
Bačena koska opet da se o nečemu polemiše da bi gladan narod bar malo zaboravio na krčanje creva.
Ako date nagradu uličnom sviraču jel bi to bila humanost onog ko je to odlučio ili podsmeh jer mu treba pomoći i biti human a nagraditi humanost i stručnost valjda?
Čovek koji svira frulu dolazi zbog muke… Tužno ali ima mnogo takvih u današnjem društvu. Za prolaznike koji se zadrže 10-15min možda interesantno ali za stanare okolnih zgrada nimalo jer su prinuđeni da slušaju frulu po 6 i više sati svakog dana… Probajte pa vidite koliko zaista prija. Dati oktobarsku nagradu za ovo je urušavanje značaja ove nagrade i to je jasno svima. Treba pomoći na drugi način ( službe za socijalni rad) i obezbediti stalnu mesečnu pomoć