A komšije su znale, svi su znali?!

Ovih dana sučavamo se sa situacijom gde je žena iz sela Šarlinca uzela pravdu u svoje ruke. Nemoćna pred nasilnikom, uplašena od reakcije okoline, nezaštićena od primarne porodice koja je takođe trpela nasilje od strane nasilnika, rezultiralo je time da pravdu potraži na pogrešan način.

Čitajući tekstove u medijima, da su komšije znale da je on nasilan i prema njoj kao i prema deci, a ćutali su o tome, za mene kao aktivistkinju koja decenijama unazad ukazuje na porast nasilja u porodici, lično me jako uznemirilo.

Nasilje nije nešto što se tiče pojedinca, tiče se svih nas, cele zajednice.

To je društveni problem, moramo zajedno na tome da radimo, od škole, vrtića, fakulteta i svih institucija u državi.

Nije privatna stvar kada neko nekoga bije ili kada vrši nasilje.

Nepoverenje žena da prijave nasilje nadležnim institucijama, jer zna da neće imati podršku zajednice da svedoče u njeno ime, žene ćute o nasilju koje decenijama preživljavaju.

A komšije su znale, svi su znali !?

Da li komšije znaju da će se taj isti nasilnik ponovo vratiti da živi u njihovoj zajednici bez kazne za počinjeno nasilje koje su žena i deca trpela svih 33 godina?

Šta su učinili da pomognu ovoj nesrećnoj ženi koja će sada zbog onog što je učinila dobiti mnogo strožu kaznu od bilo kog nasilnika?

Da li kao zajednica znamo da nasilje koje žene preživljavaju dovodi do različitih psihičkih posledica.

Najčešće se javlja zanemarivanje sopstvenih potreba, promenjena slika o sebi, doživljaj manje vrednosti, gubitak poverenja, nemogućnost da se donosu odluke, osećanje bespomoćnosti, straha, strepnje, stida, krivice.

Dugotrajnost ovih stanja može da uslovi različite probleme u mentalnom zdravlju, do pojave depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog.

Nasilje se može desiti bilo kome. Bez obzira na obrazovanje, finansijsku situaciju, godine, poreklo i mesto stanovanja – svaka od nas može imati iskustvo nasilja. Zato pozivam sve da prijave nasilnike, jer samo na taj način možemo spasiti život ženama!

Imajte u vidu da vaša prijava možda spašava život osobi koja je u situaciji nasilja, iako ta osoba to tako ne doživljava u tom momentu.

Apel koji udruženje Žene za mir upućuje ženama koje trpe nasilje je da nasilje prijavljuju nadležnim institucijama. Nasilje nad ženama je zločin i ne treba proći nekažnjeno!  Sve dok se to ne prijavljuje, mi za to ne znamo, mi ne možemo sa tim da se izborimo. 

Apel zajednici u kojoj živimo i celokupnom društvu je da ne zatvaraju oči i ne okreću glavu ako imaju saznanje ili samo sumnju na nasilje. Da nasilje prijave nadležnim institucijama. Imate pravo da to uradite pozivon na broj 192 i ostanete anonimni. Možete nasilje prijaviti i organizacijama civilnog društva koje se bave problemom nasilja u porodici.

Samo nemojte ćutati i nemojte biti saučesnici ovog krivičnog dela!

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!