Crkva Svete trojice u Leskovcu bila je mala da primi danas sve one koji su za Vrbicu odlučili da se zakite zvončićima.
Lazareva subota obeležena je prigodnim programom i na nezavršenom gradskom trgu.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Vaskrsenja Lazarevog ili Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica. Slavi se kao uspomena na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje.
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja blagosiljanje vrbe. Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, dovode ih u crkvu i kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata a venčići na glavu.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko.
Beše li neko iz grad, neko koga poznavamo?
Ni reč o zlostavljanju jaganjaca i jarića vezanih za lanac da bi gradski fotografi zarađivali od roditelja. I to sve u porti crkve, koja, valjda, propoveda humanost…
Vrbica je veliki praznik. Mi hrišćani ga slavimo dugi niz godina.Deca se najviše raduju,jer ima lepe tradicionalne običaje koji se poštuju.
Dan je bio predivan.Atmosfera u crkvi vrlo vesela i svečana.
Kad sam bila dete slavili smo Vrbicu.Drago mi je da kao rođena leskovčanka idem sada na Vrbicu sa unucima.Pri tom sam srela mnogo prijatelja, komšija i rođaka. Svima želim srećan današnji praznik Cveti.
Srna, vrlo slabo poznajete običaje, etnos, folklor, staru veru, a na kraju i hrišćanstvo. Vrbica je stari, predhrišćanski praznik, stariji od hrišćanstva, pripada staroj veri, a u hrišćanstvo je inkorporiran, kao i mnogi drugi običaji i praznici da bi ljudi lakše prihvatili judeo – hriščanstvo, koje je došlo sa bliskog istoka, i nema nikakve veze sa običajima našeg naroda.