Nakon vesti da je 87-godišnji Milutin Cvteković uhapšen jer je pucao na provalnika u njegovoj kući u Lebanu, prvi koji se ponudio preko društvenih mreža da ga besplatno zastupa bio je leskovački advokat Dušan Mitić.
Kako kaže za Rešetku ovaj advokat, u našoj zemlji isuviše je dugo prisutna paternalistička praksa u pravosuđu, u smislu da se od građana očekuje da budu podanici a ne građani, da je država tu da ih zaštiti od svega i svakoga i da oni nikako ne smeju da uzimaju pravdu u svoje ruke, pa ni da se brane.
„To podrazumeva da, kad je u pitanju nužna odbrana ili kolokvijalno „samoodbrana“, onaj ko brani sebe, svoje bližnje ili imovinu i tom prilikom napadaču nanese telesne povrede ili oduzme život gotovo uvek bude procesuiran, pa se tek u tom sudskom postupku utvrđuje da li je ta njegova radnja bila u samoodbrani ili ju je prekoračio. Ta priča je odraz nekih prošlih vremena, kad „se moglo spavati na klupi u parku“ i kad je organizovana kocka bila „težak kriminal“, ali pravo je takvo, konzervativno, da bi se neka praksa izgradila potrebne su godine, čak i decenije, pa je isto toliko potrebno i da bi se promenila. Međutim, ispušta se iz vida da je to praksa koja je važila za „onu državu“ takvu kakva je bila, da je kriminal od tada narastao do neslućenih razmera i da bi se možda i građaninu malo liberalnije trebalo priznati pravo da se brani“, kaže za Rešetku advokat Dušan Mitić.
On ističe da se, logično, postavlja pitanje – koga zakon štiti, koje vrednosti štiti, i šta je starije – pravo provalnika, razbojnika ili lopova na život i telesni integritet, ili pravo poštenog čoveka na nepovredivost stana, imovinu pa i prečesto takođe njegov telesni integritet.
„Meni je ostao u sećanju slučaj Saška Bogeskog iz Žarkova, koji je 2013. godine u svom stanu, u sred noći, ubio provalnika koji je želeo da ga opljačka, i to u rvanju s njim, pošto je primetio da je neko provalio u stan u kome su pored njega tada spavale žena i kćer. On je na kraju pravnosnažno oslobođen svih optužbi, ali je prošao petogodišnju sudsku golgotu koja mu je verovatno iz korena izmenila život i pokidala nerve. To ni njemu ni njegovim najbližima niko neće nadoknaditi, taj strah i neizvesnost koji ubija, dok čekaju kako će im država presuditi što su branili sebe i svoje“, navodi.
Kako ovaj advokat objašnjava, nije kod nas zakon uopšte loš, loše je tumačenje tog zakona.
„Ne treba ministar policije da predlaže ministru pravde da menja definiciju nužne odbrane u Krivičnom zakonu, da donose neki novi „Marijin zakon“, „Tijanin zakon“ ili slične reality ideje. I ovom postojećem ništa ne fali. Treba samo malo bolje da se zamisle tužioci i sudije kako taj zakon u ovakvim slučajevima primenjuju, ko je tu počinilac a ko je žrtva, i koje vrednosti treba da štite. Zato sam i prokomentarisao da bih ovaj slučaj i bez naknade branio, iz ubeđenja, pošto smo mi kao narod i naša država kao organizovano društvo majstori da neku u osnovi dobru zamisao okrenemo u svoju suprotnost. Isuviše dugo to traje“, zaključuje Mitić.
Ako stepropustili...
