Sa temperaturom 39, otežanim disanjem i vrtoglavicom šetali su me od jednog do drugog doma zdravlja, a onda mi rekli da idem kući, u Leskovac, i da se tamo lečim“ revoltirano priča za Nova.rs Saška Milošević (25), koja je pre nekoliko dana doživela pravi pakao, kada je sa simptomima koronavirusa pokušavala da uđe u neku od beogradskih kovid ambulanti, u koje nisu hteli da je prime, samo zato što nema prebivalište u glavnom gradu.
Sa prvim simptomima korone Saška je stavila masku na lice i sama, teško pokretna, pod temperaturom, došla do kovid ambulante na Banovom brdu, u čijoj blizini trenutno iznajmljuje stan.
“Odmah su me odbili, rekli da oni ne rade testove i da moram da idem na Novi Beograd, jer tamo šalju sve koji nemaju prebivalište u Beogradu. Sa temperaturom 39 dovukla sam se nekako do Novog Beograda. Na ulazu u ambulantu pitali su me gde živim, rekla sam da sam sa Banovog brda, ali da mi je prebivalište u Leskovcu. Sestre u domu zdravlja rekle su da moram da idem u Leskovac kod mog lekara, da ne mogu u Beogradu da me leče. Svakako u takvom stanju nisam bila sposobna da idem ni 10 metara dalje, a ne do Leskovca, kako bih konačno dobila lekarski pregled“ priča Saška, koja se od iscrpljenosti i bolova u mišićima, srušila na prvu klupu ispred ove ustanove.
Nemoćna da bilo šta promeni, sedela je ispred doma zdravlja, i plakala, jer, kaže, nije znala šta drugo da radi.
„Pokušala sam da im objasnim koliko mi je loše, ali sam jedva govorila. Nisam imala snage da se raspravljam, a to bi verovatno još pogoršalo situaciju. Svuda su gužve, ljudi su bolesni, lekarima je više svega preko glave, ali ovo je nečuveno, da me odbiju u ovakvom stanju, samo zato što nisam iz Beograda. Ne znam koliko sam tako sedela i tresla se u suzama, ali u nekom trenutku je izašla jedna od medicinskih sestara na pauzu. Prišla mi je i rekla mi da će ona da me prijavi za pregled i da ne ulazim dok ona ne dođe. Zahvaljujući njoj stigla sam do lekara, uradili su mi test, koji je bio pozitivan. Dobila sam i terapiju i rekli su mi da se javim za pet dana. Kada sam pitala kako da otvorim bolovanje, rečeno mi je da moram da odem u Leksovac i to tamo završim, ali to sad nije moguće jer moram biti u izolaciji, ne smem da putujem“ kaže Saška, koja u Beogradu radi kao inženjer.
Na Saškinu priču reagovala je direktorka Doma zdravlja Novi Beograd.
„Naš dom zdravlja prima apsolutno sve pacijente i uopšte nije važno gde imaju prebivalište. Kod nas se leče ljudi iz cele Srbije, ali i stranci. Ko god ima simptome koronavirusa neće biti vraćen iz naše ustanove i ne znam šta se ovde dogodilo, moraću to da ispitam. Pacijentkinja je svakako pregledana i dat joj je lek, urađena je dijagnostika. Smatram da je morala biti primljena prethodno na Banovom brdu, a ne da se maltretira do Novog Beograda. Mi imamo mnogo pacijenata i bez pandemije, ali moram da primetim da kolege sa drugih opština šalju obolele kod nas, ne znam zašto to rade. Nemamo ni više kapaciteta, ni kadrova u odnosu na njih. Borimo se sa ovom pandemijom kao i svi ostali. Svako ko oseti slabost, povišenu temperatutru, bol u grlu ili bilo koji simptom koji može da ukaže na koronavirus, mora da se javi u najbližu kovid ambulantu, bez obzira na to gde je prijavljen, to stvarno nije važno“ objašnjava za dr Božica Novaković, direktorka DZ Novi Beograd.
Doktorka međutim ističe da ova primarna zdravstvena ustanova neće primati Beograđane, koji imaju svoje izabrane lekare i kartone u drugim ustanovama, a iz nepoznatog razloga, kaže, uporno svi dolaze na Novi Beograd.
Sve zdravstvene ustanove su u obavezi da primaju pacijente u vreme pandemije, bez obzira na mesto prebivališta i to gde im se nalazi izabrani lekar, ukoliko imaju simptome koronavirusa.
„Niko ne sme da šalje bolesne ljude da putuju van grada kako bi stigli do svog prebivališta. Tako će usput zaraziti još desetine njih, samo zato što u Beogradu neće da ih testiraju i daju im terapiju. U ovakvoj pandemiji to je nedopustivo. U kovid ambulantama međutim uglavnom rade mlađe kolege koje nisu baš najbolje upoznate sa pravnim normama. Oni i ne znaju da je njhova obaveza da primaju pacijente gde god da su ovi prijavljeni. Ne vraćamo ni strance, pa što bi onda vraćali naše ljude. Direktori moraju da objasne svojim zaposlenima kako da se ponašaju prema pacijentima u vreme pandemije. Sada je potrebna posebna politika i protokol rada, ne možemo se ponašati kao da je situacija uobičajena“ kaže dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih lekara.
Svako ko ima zdravstvenu knjižicu mora biti pregledan.
„Ko god da dođe u dom zdravlja ne sme biti vraćen ako ima simptome korone. To je strogo zabranjeno u vreme pandemije. Ne vraćajte ljude sa zdravstvenom knjižicom, odakle god da su došli, to je potpuno nevažno. Važno je samo da pregledaju ljude i da im daju terapiju, a papirologija će se kasnije rešavati“ naglašava Nikola Radoman, iz Ministarstva zdravlja.
Sličan problem je imao i Milan Dinić iz Leskovca, sa trenutnim prebivalištem u Beogradu, kada je trebalo da primi buster dozu vakcine.
“Već mesec dana me šetaju i ne mogu da primi vakcinu (Astra Zeneca) pa su me poslali u Beograd, da bi me i ovde zajebavali, pa ja sa sveže skinutim gipsom i štakom šetam ovde, naravno o svom trošku, da i posle 5 dana ne mogu da primim istu. Pa ću možda, ali tek možda sutra moći da primim istu sa mesec i po dana zakašnjenja”, priča za Rešetku ovaj dvadesetedvogodišnji mladić.
Naravno, navodi, svi prebacuju loptu i peru ruke, jer naravno niko ništa ne zna o nus pojavama i nije ničija krivica što nema vakcina.
“A da ne pričamo o tome da mi se nedajbože nešto desi.. Ko je kriv, pošto sve ljude koje sam pitao nisu imali odgovor? Iz Leskovca posle 3 posete me pošalju ovde, pa me šetaju kao majmuna po Zvezdari i Karaburmi, pa me pošalju u Batut gde se radi po zakazanom terminu do 14h kao da rade u Skupštini a ne u imunološkom centru. Inače sam se prijavljivao na e-upravu i dao sve podatke dva puta, a niko me nije poslao mejl ne daj bože da me pozvao.. Besan sam i ljut”, zaključuje Milan.
Eto vam sumadinaca,crnogoraca i bosanaca. 🙂
Moraju da joj pruže zdravstvenu negu. Što se tiče bolovanja, to je druga stvar. Tamo gde boravi, radi, živi, mora da se prijavi!!! Ne može boravište u Leskovac, a da živiš u Beograd.