Bez obzira na to da li su do sada plaćali porez na pomoćne objekte ili ne, svi obveznici treba da podnesu nove prijave. Porez na šupe, kotlarnice, podrume, bazene, bunare u dvorištima kuća od ove godine se plaća kao porez na garaže. Obveznici koji su do sada plaćali porez na pomoćne objekte plaćaće uglavnom manji iznos. Ali moraju da podnesu novu poresku prijavu.
Rok za prijavljivanje, kako za njih tako i za one koji do sada nisu plaćali porez na pomoćne objekte, istekao je 31. januara. Ovaj porez za one koji nisu do sada plaćali može biti utvrđen i za prethodne godine, u skladu sa zakonskim rokovima zastare, što znači za prethodnih pet godina.
Obračunavanje poreske osnovice za pomoćne objekte prema tržišnoj vrednosti garaža je predviđeno Izmenama zakona poreza na imovinu koje se primenjuju od ove godine. Za ovogodišnji obračun posmatraju se kupoprodajne cene garažnih mesta u 2020. godini.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda garažna mesta u Beogradu su plaćana od 1.000 evra na Voždovcu i Zemunu do 38.000 evra na Savskom Vencu. U Novom Sadu garažna mesta su postizala cene u rasponu od 1.000 do 27.000 evra. Niš je bio znatno jeftiniji i cene garaža su se kretali od 700 do 8.400 evra, a tu je negde i Kragujevac – od 1.000 do 7.000 evra.
Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu”, kaže za Politiku da građani plaćaju porez na imovinu na nepokretnosti koje imaju u svom vlasništvu, znači za bilo koju nepokretnost, pa i za pomoćne objekte. Ali, za pomoćne objekte koji su u svrsi poljoprivredne proizvodnje (ambari, svinjci, pušnice, kokošinjci) što je najčešća situacija na terenu u velikom broju lokalnih samouprava, ovaj porez se ne plaća.
Prema njenim rečima, lokalne poreske administracije već duži niz godina ulažu značajne napore da u što većoj meri ažuriraju baze podataka kako bi evidencija bila što tačnija.
“Građani imaju i pravo i obavezu da obaveste nadležne lokalne poreske administracije o promenama koje su nastale nad nepokretnostima (kupoprodaje, proširivanje i nadogradnja objekata, rušenje i sl.), a u svrhu utvrđivanja poreza na imovinu. Kako se često ove promene ne prijavljuju, lokalne poreske administracije, bez obzira na to o kojoj vrsti nepokretnosti je reč, porez utvrđuju na osnovu podataka iz službenih evidencija, na primer postupka legalizacije, popisa i sličnog”, navodi Holcingerova.
