Unija poslodavaca Srbije predstavila je juče predlog mera koje je uputila Vladi Srbije pošto nisu zadovoljni kako sada funkcioniše Krizni štab i kakve se mere koje se odnose na privredu donose.
Uz pohvale za delovanje države na početku pandemije i mere pomoći, na formiranje Kriznog štaba koji je kako kažu sprečio katastrofu i zdravstvenu i ekonomsku, sada je vreme ističu u UPS-u da se pređe sa kratkoročnih na dugoročne mere, a da se krizni štab bavi samo medicinskim aspektom pandemije.
Ljiljana Pavlović, direktorka Sektora za članstvo UPS, istakla je za Danas da su građani u prvom mahu pozdravili organizovanje Kriznog štaba u martu 2020. godine u kome je učestvovala i Privredna komora Srbije i gde je Unija poslodavaca mogla da učestvuje sa predlozima.
„Šta se desilo sa ekonomskim kriznim štabom? Privredni i društveni život mora drugačije da se organizuje s obzirom na trajanje pandemije. UPS predlaže dugoročne mere, umesto kratkoročnih rešenja i mera. Krizni štab je donosio mere koje nisu jasne i precizne. Poslodavci ne znaju na koga se odnose i ljudi su nas zvali da pitaju da li rade ili ne rade. Krizne mere su se donosile od danas do sutra, preduzeća nisu mogla da se organizuju, što je izazivalo troškove kod već ugroženih sektora. Postavlja se pitanje kako se određuje kome je zabranjen rad. Donose se nejasne, neprecizne i dvosmislene mere za koje se ne zna na koga se odnose, kako se sprovode, a to se pre svega odnosi na odluke koje se donose petkom popodne ili tokom vikenda“, ocenila je Pavlović dodajući da su prema anketi iz oktobra prošle godine poslodavci ocenili da je potrebno šest do 12 meseci za vraćanje u normalne tokove, ali da sada ne vide kada bi se to moglo desiti s obzirom da niko nije mogao predvideti će se pandemija produžiti i na ovu godinu.
Ona je istakla i da je prema toj anketi oko 70 odsto preduzeća imalo smanjene prihode prošle godine, a da su ugostiteljstvo i turizam imali pad prihoda od 60 odsto.
Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora UPS, ističe da se Krizni štab pravi na određeni period, ali da „ovo već polako izgleda kao stanje u kom ćemo živeti, u kome ćemo morati da na najbolji način organizujemo život i poslovanje. Na prvom mestu treba da zaštitimo građane i zaposlene u preduzećima. U sadašnjoj formi postojanje Kriznog štaba je neodrživo. Krizni štab treba da bude medicinski i da se bavi približavanjem informacija o efikasnosti vakcinacije, broju vakcinisanih, eventualnim nuspojavama vakcina itd. Krizni štab mora na bolji način da objasni građanima kako deluje vakcina i kolika je njena uspešnost. Ostatak nadležnosti treba da preuzme država, odnosno ministarstva. Dosadašnje mere su dale dobre rezultate, ali moramo ući u novi period gde ćemo imati bolje rezultate i u zaštiti građana i funkcionisanju kompanija“, poručio je Brkić dodajući da je moguće i da se radi, da se poštuju mere, koje ako je potrebno mogu da budu i oštrije, ali i da se svi tretiraju na isti način. Brkić je pozvao da se više uključi Vlada preko socioekonomskih saveta, ali i Fiskalni savet kada se radi o makroekonomskoj situaciji.
Mere koje je UPS predložio Vladi su smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10 odsto za hotelijere i ugostitelje, zatim oslobađanje plaćanja poreza na dobit najugroženijih sektora kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad. Takođe traže i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je rad merama bio ograničen, ali i oslobađanje dažbina za delatnosti kojim je bio zabranjen rad.
Oni pozivaju i na obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, kao i oslobađanje plaćanja taksi za korišćenje prostora na javnoj površini (letnje bašte, postavljanje reklamnih panoa i isticanje reklama), firmarine, isticanja reklama, ekološke takse, takse za odvodnjavanje i navodnjavanje i ostalih taksi do kraja trajanja pandemije za sve poslodavce kojima je u proteklom periodu bio zabranjen ili ograničen rad.
Prema rečima Svetlane Budimčević, direktorke Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog UPS, ugostitelj sa desetak zaposlenih i lokalom do 300 kvadrata ima 400 evra troškova dnevno, a ako ne radi nema od čega to da plati. Takođe, recimo firmarina za firmu do 20 zaposlenih je 5.000 evra godišnje, a to je samo jedna od mnogih taksi.
„Privreda želi da radi. Niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći. Želimo da nađemo način da privreda može da funkcioniše“, poručila je Budimčević.
