Kako spasiti treći kamen od Sunca

Treći kamen od Sunca poznatiji kao Zemlja jurca kosmosom brzinom od 107.000 kilometara na čas. Za to vreme na tom kamenu buja život za sada nama jedinstven. Pojedina mesta na našoj planeti deluju negostoljubivo ali ipak imaju svoju životnu raznovrsnost, neki predeli deluju na prvi pogled kao raj, a nekad znaju da budu prilično surovi. Ljudi su se malo zaigrali i počeli da urušavaju balans prirode koji je štelovan eonima.

Da bismo poremetili prirodu nije nam potrebno puno, da bi smo je zaštitili potrebna nam je nauka.

Razgovaramo s Irenom Blagajac, doktorantkinjom i  istraživačicom sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da saznamo kako je to biti istraživač i koji su izazovi u profesiji koja ima zadatak da zaštiti životnu sredinu.

Kako ste se odlučili da se bavite zaštitom životne sredine?

Još u osnovnoj školi sam volela prirodu i da provodim vreme u njoj. Smatrala sam da je oblast zaštite životne sredine od velike važnosti, a obuhvatala je i teme o kojima sam volela da gledam emisije i čitam novinske članke u slobodno vreme. Kako je tok mog obrazovanja dalje tekao, znala sam da želim dalje da se edukujem i učim o prirodnim procesima, ali i o antropogenom (čovekovom) uticaju na te procese. Spoj prirodnog i antropogenog pronašla sam na Univerzitetu u Beogradu – Geografskom fakultetu, na studijskom programu Geoprostorne osnove životne sredine.

Koliko je zahtevno biti istraživač na Geografskom fakultetu?

Imam tu čast da sam ostala zaposlena na instituciji gde sam provela svoje studentske dane i gde mogu da doprinesem daljem naučnom razvoju fakulteta i razvoju novih studenata. Svaki posao ume da bude zahtevan, međutim, ja radim posao koji mi pričinjava zadovoljstvo. Moje trenutno zvanje je istraživač pripravnik, što znači da sam tek na početku naučne karijere. Posao istraživača se zasniva na iščitavanju mnoštva naučnih radova na različite teme, izučavanju multidisciplinarnih nauka koje mogu biti u vezi sa problematikom zaštite životne sredine, obuhvata terenski i laboratorijski rad, a sa glavnim ciljem, pisanjem kvalitetnih naučnih radova za užu naučnu oblast. Neophodno je urađene naučne radove objavljivati u časopisima nacionalnog i međunarodnog karaktera.

Kako izgleda tipičan dan u vašem poslu kao istraživača?

Svakodnevni rad se odnosi na kabinetski rad koji podrazumeva istraživanje literature, zakonskih i pravnih okvira, istraživanje dostupnih podataka sa zvaničnih internet stranica i slično. Takođe, svakodnevne aktivnosti se odnose na pisanje naučnih radova i na pripremu prezentacija i predavanja za naučne konferencije. Biti istraživač zahteva i rad van radnog vremena, to je kreativan posao koji obuhvata konkretno pisanje radova, ali i često razmišljanje o svim temama koje mogu postati deo vaših radova. Kao deo istraživačkog posla, česti su izlasci na teren ili u rad u laboratoriji, kako bi svi vaši teoretski naučni zaključci, bili ispraćeni i potvrđeni na konkretnom prostoru ili sa kvantitativnim podacima.  Prednost istraživačkog posla je što je osim individualnog autorskog rada, zastupljeno i koautorstvo na zajedničkim radovima i projektima. Koautorstvo podrazumeva rad sa kolegama istraživačima koji omogućava multidisciplinarna pristup posmatranoj problematici.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u svom radu?

Jedan od najvećih izazova je nedostupnost potrebnih podataka koji bi omogućili kvalitetnije istraživanje. Sistem monitoringa često nije usklađen, merenja ne budu redovna ili merne stanice ne obuhvataju detaljno ceo prostor Republike Srbije. To stvara ograničenja. Takođe, ponekada je neophodno željene podatke kupiti, što stvara dodatni finansijski pritisak. Izlasci na teren su lepši deo ovog posla, ali moguća su ograničenja u smislu pristupačnosti prostora.

Kako vidite budućnost zaštite životne sredine u Srbiji?

Zaštita životne sredine u Srbiji u prethodnom periodu nije bila na zavidnom nivou, međutim, primetna su ulaganja u razvoj nauke kroz stimulaciju  istraživanja i finansiranje različitih projekata što će omogućiti sve bolju zaštitu životne sredine kod nas. Neophodno je ulagati u sisteme ranog upozoravanja na akcidentne situacije i u upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, ulagati u monitoring i zaštitu vode, vazduha, zemljišta, staništa i biodiverziteta, u obnovljive izvore energije i u pravilno upravljanje otpadom. Kontrola neplanske gradnje i izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda koji će obuhvatati celu teritoriju države, kao i obezbeđivanje subvenicja u gasifikaciju ili za primenu biogoriva, omogućila bi bolje rezultate zaštite životne sredine. Navedeni su samo neki primeri kako je moguće smanjiti zagađenje. Svakako, nephodno je raditi na podizanju ekološke svesti stanovništva i menjati njihove životne navike, na taj način značaj zaštite životne sredine bi bio na zavidnijem nivou.

Kako vaš rad doprinosi očuvanju životne sredine na svakodnevnom nivou?

Izrada naučnih radova se zasniva na odabiru ispravne metode koja će potvrditi ili osporiti istraživanje. Na osnovu svih analiziranih segmenata rada, donose se zaključci koji mogu da se iskoriste na konkretnim primerima i na različitim prostorima. Naučni radovi vezani za životnu sredinu direktno se tiču zaštite svih elemenata životne sredine, zaštite stanovništva i razvoja životnih uslova čoveka u zdravoj životnoj sredini. Rad sa decom je doprineo razvoju ekološke svesti kod najmlađeg stanovništva koje će imati mogućnost da svojim svakodnevnim aktivnostima radi i na zaštiti životne sredine.

Da li imate neke savete za mlade ljude koji bi želeli da se bave istraživanjem u oblasti životne sredine?

Poruka mladima je da postavljaju jasne i realne ciljeve i da će ulaganjem vremena i rada dostići željeni rezultat. Biti istraživač za mene znači biti privilegovan da se baviš poslom koji te ispunjava i koji ti omogućava dalji razvoj svojih interesovanja i sposobnosti. Izražena je sveobuhvatnost tema koje je neophodno poznavati u radu, a odluku o tome koju ćete oblast istraživati najviše zavisi od vaših interesovanja. Takođe, prednost ovog posla je i mogućnost stalnog napredovanja i sticanja višeg istraživačkog, odnosno naučnog zvanja.

Razgovarao: Nikola Mladenović

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!