Pozitivni efekti ugradnje novih kotlova na toplane, koji će se zagrevati na gas, će biti višestruki i dugoročni kažu u leskovačkoj lokalnoj samoupravi, a Leskovac bi trebalo da bude jedan od prvih gradova u Srbiji gde će se ugasiti kotlarnice na ugalj.
Leskovačka Toplana dobila je preko projekta 18 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine i uskoro počinje radove na gasifikaciji.
Najveći i najznačajniji benefit za građane biće smanjenje ukupne emisije štetnih materija u atmosferu, koje će po procenama stručnjaka iznositi čak 70 odsto, a to će se pozitivno odraziti i na ukupnu zagađenost u gradu. Biće znatno smanjena emisija ugljen-dioksida, neće biti azotnih oksida i emitovanja pm čestica.
“Sadašnje postrojenje, čiji su prvi kotlovi montirani još 1961. godine, zbog svog zastarelog tehnološkog koncepta, ima visok stepen utroška električne energije, što dodatno negativno utiče na životnu sredinu i povećava troškove. Primenom nove, najsavremenije tehnologije koja će biti instalirana i promenom energenta, grejanje će biti kvalitetnije, sa manjim potencijalnim rizicima, a ono što je najvažnije, postići će se izuzetno smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu“, objašnjava gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Govoreći za Radio Slobodna Evropa o zameni starih kotlova Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine, naglasio je da je „direktno spaljivanje fosilnih goriva za zagrevanje vode u toplovodima anticivilizacijski čin“, zbog čega je njihova zamena ekološki prihvatljivijim energentima dobrodošla.
„Pogotovo je to važno kada je u pitanju ugalj, jer on zagađuje u svim fazama – od eksploatacije do spaljivanja i odlaganja“, istakao je Popović.
Kako je objasnio, ugalj je „najprljavije gorivo“, koje se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije.vGas je manji zagađivač koji emituje značajno manje ugljen-dioksida u vazduh.
Ipak, ostaje nam problem sa individualnim ložištima.
“Planiramo da u narednom periodu sačinimo mapiranje svih individualnih ložišta sa teritorije grada i da u razgovoru sa građanima saznamo koji energent koriste tokom zime. Cilj nam je da pred resorno ministarstvo izađemo sa projektom koji će podrazumevati edukaciju stanovništva.To praktično znači, da bi sredstvima koje bi trebalo da dobijemo subvencionisali individualne korisnike koji koriste, ugalj ili drva, da pređu na recimo na pelet, koji je znatno manji zagađivač vazduha”, objašnjava šef Odeljenje za zaštitu životne sredine grada LeskovcaSlađan Đikić.
Reč je, kako objašnjava, o dugoročnom planu, a Leskovac je među prvim gradovima u Srbiji koji je izradio Kratkoročni akcioni plana za rešavanje problema zagađenja vazduha na teritoriji grada.
Samo na teritoriji grada bez okolnih sela evidentirana je 21.000 individualnih ložišta, a znatno je povećan i broj automobila. Ti podaci se još uvek prikupljaju.
