Klimatski faktori, poput temperatura, padavina i sezonskih oscilacija, neposredno utiču na samu srž proizvodnje vina – njegovu aromu, ukus i kvalitet. Srbija, poput mnogih vinarskih regiona, postaje poprište gde se ekonomska održivost vinogradarstva sapliće s promenama u klimatskim uslovima. Dok se suočavamo s izazovima klimatskih promena, vinogradarstvo u Srbiji i dalje je pod lupom, ne samo kao izvor ponosa, već i kao pokazatelj naše sposobnosti da se prilagodimo nepredvidivim ekološkim faktorima.
Kako se klimatske promene prelivaju u svet vina, izazivajući ga i oblikujući ga na načine koje tek treba u potpunosti shvatiti, postavlja se pitanje kako će vinari odgovoriti na ovakve izazove.
Dunja Sotonica, doktorantkinja na Poljoprivrednom fakultetu Univerzitata u Beogradu istražuje efekte različitih režima navodnjavanja na kvalitet i prinos bele sorte vinove loze „Panonia“. Istraživanje je sprovedeno u okviru organske vinarije „Plavinci“, nedaleko od Beograda, kroz ovaj intervju objasnila nam je ključne prednosti ovog pristupa, naglašavajući čistoću proizvoda, očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena.
Organska vinogradska proizvodnja postaje sve više popularna. Možete li objasniti glavne prednosti ovog načina uzgoja grožđa i kako Vaša istraživanja doprinose unapređenju ovog sektora?
Interesovanje širom sveta za organsku proizvodnju značajno je poraslo od poslednje decenije. Vino nije izuzetak od ovog trenda, jer potražnja potrošača za organskim vinima i ekološki prihvatljivim vinogradarskim praksama raste. Organska proizvodnja vina ima za cilj proizvodnju visokokvalitetnog grožđa, a kasnije i vina, uz minimiziranje upotrebe inputa, kako u vinogradu, tako i u vinariji. Stoga, smanjeni nivo ostataka pesticida u vinu, kao i izostanak hemikalija doprinosi proizvodnji vina koje odražava čistoću grožđa i terroir-a. Organska vinogradarska proizvodnja je trenutno u maloj meri zastupljena kod nas. Jedan od pionira u organskoj proizvodnji vina jeste Branislav Anđelić, vlasnik vinarije “Plavinci” nedaleko od Grocke, gde sam imala priliku da vršim istraživanja. Upravo izbor ovakvog vinograda i izučavanja njegovog funkcionisanja doprinosi unapređenju ovog načina proizvodnje. U skladu sa potražnjom ove vrste vina na tržištu, naši vinogradari su shvatili važnost ovakvog tipa proizvodnje, pa je sada veliki broj njih u procesu prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju.
Koje su prednosti i mane organske proizvodnje vina u odnosu na konvencionalnu?
Vinogradarstvo po načelima organske proizvodnje ima za osnovnu ideju povratak čoveka prirodi i zemlji, te gajenje grožđa po prirodnim zakonitostima. Ovaj vid proizvodnje sve više je cenjen zbog velikog broja prednosti u održivosti i kvalitetu proizvedenog vina. Jedna od ključnih prednosti organskog vinogradarstva leži u očuvanju zdravlja zemljišta i celokupne životne sredine. Kroz upotrebu prirodnih đubriva, komposta i zelenih pokrova, ovo gajenje podstiče mikrobiološki sastav tla, održava njegovu strukturu i smanjuje rizik od erozije. Paralelno, sa upotrebom prirodnih sredstava za očuvanje loze, vinogradari u organskom zasadu kreiraju prostor za očuvanje biodiverziteta u i oko vinove loze. Raznolikost biljnih i životinjskih vrsta pruža veliku prednost u kontroli štetočina i oprašivanju. Održivo upravljanje vodom takođe je ključna komponenta organskog vinogradarstva, gde se koriste metode zadržavanja vlage u zemljištu i efikasni sistemi navodnjavanja, kao što je npr. metod “kap po kap”. Što se tiče mana organske proizvodnje ističu se veći troškovi proizvodnje, potencijalno niži prinosi, osetljivost na bolesti kao i veće učešće ljudstva u vinogradu.
Možete li nam nešto više reći o nekoj organskoj sorti kojom ste se bavili?
Panonia je domaća bela vinska sorta koja je vrlo pogodna za organsku proizvodnju. Nastala je ukrštanjem Rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa SK 86-2/293 u Institutu u Sremskim Karlovcima, a priznata je 2003. godine. Kada je reč o karakteristikama ove sorte, grozd je rastresit, krilast; bobice su okrugle, male, zelenožute boje pokožice, sočnog mezokarpa prijatnog ukusa. Vrlo je otporna na plamenjaču i pepelnicu, kao i na niske temperature. U većini proizvodnih godina se može gajiti bez upotrebe fungicida. Ima velik potencijal nakupljanja šećera (preko 20%) i visok nivo kiselina (9 g/l). Daje harmonično vino blage arome.
Klimatske promene su problem 21. veka koji se odražava na sve sfere života. Kakva su Vaša očekivanja po pitanju kvaliteta vinograda pa samim tim i vina kao krajnjeg proizvoda i da li ćemo piti lošije vino?
Vinogradarstvo je izuzetno osetljivo na klimatske promene, a vremenski uslovi tokom vegetacionog perioda vinove loze direktno utiču na prinos i kvalitet grožđa, a time i na karakteristike vina. Očekivanja u vezi s kvalitetom vinove loze i vina variraju u zavisnosti od regiona. S obzirom da klimatske promene dovode do promena u geografskim uslovima, uključujući temperature, padavine i sezonske obrasce, to može uticati na tradicionalne vinogradarske regije, gde neke oblasti postaju manje pogodne za određene sorte grožđa, dok druge možda postaju povoljnije. Povećanje temperatura može ubrzati zrenje grožđa, dovodeći do gubitka kiselosti i složenosti ukusa. Više šećera u grožđu pod toplijim uslovima može rezultirati vinom s višim alkoholnim sadržajem, utičući na ravnotežu i stil. Promene u aromama i ukusu grožđa mogu se javiti usled fluktuacija u temperaturi i padavinama. Povećan rizik od bolesti i štetočina dodatno otežava održavanje visokog kvaliteta grožđa. Poslednja novost koju sam ispratila je da bi usled promena klime mogli biti uskraćeni za belo penušavo vino – Prosecco.
Da li postoje neke mere koje naši vinogradari primenjuju kako bi se izborili sa klimatskim promenama i svime što one donose?
Vinogradari se već uveliko susreću sa nepogodnostima koje donose promene klime. Ove promene ogledaju se kroz povećanje temperatura, neravnomernog inteziteta i količine padavina tokom vegetacione sezone, kao i sa povećanjem ekstremnih događaja. Neke od kratkoročnih mera adaptacije koje vinogradar sprovodi jesu: pravovremene agrotehničke mere (praćenje fenoloških faza vinove loze i prilagođavanje agrotehničke prakse u skladu sa trenutnim vremenskim uslovima, npr. blagovremeno orezivanje, đubrenje, zaštita od bolesti i štetočina i sl.); sprovođenje navodnjavanja (prilagođavanje sistema za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na potrebe vinove loze za vodom); zaštita od ekstremnih vremenskih uslova (postavljanje sistema zaštite od grada itd.). Kada su u pitanju dugoročne mere tu bih prvenstveno izdvojila promenu sortimenta (izbor otpornijih sorti) i lokaliteta zasada vinove loze (više nadmorske visine). Uz navedeno, važno je napomenuti i korišćenje tehnologije (senzori, dronovi) kako bi se bolje pratili i upravljali uslovi u vinogradu. Na kraju, važna je i konstantna edukacija proizvođača o promenama u klimi, ali i razmenjivanje iskustava i znanja među vinogradarima.
Možete li podeliti neka zapažanja iz vaših istraživanja koja su vas posebno iznenadila ili inspirisala?
Tema kojom sam se bavila kroz istraživanje je tema o kojoj se vrlo malo zna u Srbiji. Vinova loza važi za biljnu vrstu koja je veoma otporna na zemljišne uslove i nema velike potrebe za vodom. Međutim, s naglim promenama klime, ona postaje osetljivija u određenim fenofazama ukoliko joj nije dostupna voda. Cilj istraživanja je bio pokazati kako to navodnjavanje utiče na prinos i kvalitet ploda, ali i ukazati koje su potrebe vinove loze za vodom u sadašnjim i budućim klimatskim uslovima. Stoga, očekujem da će sve veći broj zasada koji se u prošlosti nije navodnjavao, sada biti prinuđeni da uvedu sisteme zarad uspešne proizvodnje.
Kada se pomene poljoprivreda i vinogradarstvo prva asocijacija uglavnom bude motika, zahtevan rad i posvećenost. Kojim alatima istraživači „obrađuju“ podatke u poljoprivredi i vinogradarstvu?
Danas, sa intenzivnim napretkom tehnologije, agronom se vrlo često odlučuje na korišćenje modernih i inovativnih alata kako bi pospešio svoju proizvodnju i olakšao sebi posao. Primena novih tehnologija je omogućila merenje parametara zemljišta, karakteristika vremenskih uslova, stanja gajenih kultura, kvalitet ostvarenih prinosa itd. Konkretno u vinogradarstvu, koriste se dronovi – snimanje visokokvalitetnih slika i temalnih mapa u zasadu; ove informacije pomažu u praćenju zdravlja vinove loze, identifikaciji bolesti i štetočina, kao i planiranju zalivanja ili prskanja, GIS – geografski informacioni sistemi služe za mapiranje i analizu prostornih podataka: identifikacija najpogodnijih lokacija za vinograde, praćenje promena u usevu, optimizacija plodoreda i sl., senzori, mobilne aplikacije, satelitski podaci, veštačka inteligencija kao i kompjutersko modeliranje i simulacije (analiza uticaja promenljivih klimatskih uslova). Integracija ovih tehnologija omogućava istraživačima dublji uvid u procese koji se dešavaju u poljoprivredi, samim tim se uapređuje efikasnost, povećava održivost ali i kvalitet krajnjeg proizvoda
Da li postoji neka specifična poruka ili savet koji biste želeli da prenesete mladim istraživačima i studentima koji razmišljaju o karijeri u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine?
Svako ko voli prirodu, boravak u istoj i voli svoju zemlju, smatram da je idealan kandidat za nabrojane oblasti. Kao neko ko je završio Geoprostorne osnove zaštite životne sredine na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zatim prešao na Zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu i danas sam na doktorskim studijama na odseku Melioracije zemljišta na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, mogu reći da je spona svih navedenih smerova bila velika ljubav ka prirodi. Zato, ovim putem želim da dam vetar u leđa svakome ko se osmeli da zakorači u ovaj “prirodnjački” svet jer nam je potrebno ekologa, poljoprivrednika, zaštitara… Svi su oni nezamenljiva karika u lancu, bez njih ne bi bilo ni hrane, ali ni zdrave sredine…
Odgovor na sva ova pitanja zahteva dugogodišnji rad i posvećenost, da li postoji neka posebna lična inspiracija ili uzor koji Vas motiviše da se bavite ovim važnim i interesantnim temama?
Kao što sam već prethodno napomenula, jedina lična nepresušna inspiracija jeste priroda sa svim njenim blagodatima. Srbija obiluje prirodnim bogatstvima, ali i veoma povoljnim uslovima za dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje, naročito organske, imajući u vidu podatak da je mnogo napuštenih gazdinstava gde se zemlja godinama nije obrađivala. Samim tim, na takvim parcelama status organskog proizvoda se dobija vrlo brzo. Zdrava životna sredina je uslov opstanka civilizacije. Da li će naša priroda ostati čista i održiva, zavisi samo od nas.
Razgovarao: Nikola Mladenović
