Dešavanja u Ukrajini uticala su na rast cena uljarica i žitarica na domaćim i svetskim berzama. Za svega nedelju dana koliko traje kriza u Ukrajini, kukuruz je poskupeo za 16 odsto. Tokom jučerašnjeg dana na Produktnoj berzi Novi Sad koštao je od 34,1 do 34,6 dinara, a utorak je prometovan po ceni od 33 dinara, izjavila je za Dnevnik Anja Jakšić sa Berze Novi Sad.
I cena pšenice je bila viša, ali za 3,8 odsto. Nakon dužeg perioda odsustva iz trgovanja, pšenicom se od početka nedelje trguje u cenovnom rasponu od 34,6 do 35,4. Soja se tokom prošle nedelje trgovala na cenovnom nivou od 82,5 do 85,8 dinara. Trenutna je ponuda ove uljarice na nivou od 85,2 do 88 dinara sa preuzimanjem mart –april.
Tokom protekle nedelje, navela je Anja Jakšić, cene svih primarnih poljoprivrednih proizvoda su rasle i na svetskim berzama. Cena pšenice na berzi u Čikagu dostigla je devetogodišnji maksimum, a isto je tako i na berzi u Parizu.
“Ukoliko uporedimo trenutne cene sa prethodnom nedeljom na svetskim berzama, ostvaren je rast od 21 kod kukuruza i 17,7 kod pšenice”, navela je Anja Jakšić.
Sada je najvažnija prolećna setva
Ukrajinska kriza ne odražava se samo na cene primarnih poljoprivrednih kultura, već može da utiče i na prolećnu setvu, upozorio je agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan.
U ove dve zemlje važno je da se obavi valjano prolećna setva jer su obe zemlje veliki proizvođači primarnih poljoprivrednih kultura, a naspram toga i veliki izvoznici. U Ukrajini se, recimo, kaže Gulan, kukuruz seje na približno pet miliona hektara, a u Ruskoj Federaciji na oko 2,6 miliona hektara i ne bi valjalo da zemljoradnike u tim zemljama u najvažnijem poslu u toku godine ometu ratna dešavanja.
“Za njih je, kao i kod nas, najbitnije da se dobro uradi prolećna setva jer od toga zavise i prinosi “, kazao je Gulan, navodeći da događaji na relaciji Rusija – Ukrajina mogu da povećaju i cenu setve u Srbiji.
“Domaća setva je skuplja nego lane za 50 odsto, ali se troškovi zbog dešavanja u Ukrajini mogu još povećati jer i cena nafte ide nagore zbog ratnih dejstava. Mada su se naši ratari uglavnom snabdeli repromaterijalom, nisu svi kupili naftu, koja je za domaće ratare bila skupa još pre izbijanja krize”.
Prema statističkim podacima, što se tiče proizvodnje kukuruza, naša sagovornica napominje da se Ukrajina nalazi na sedmom mestu (30 miliona tona), a Rusija na 10. mestu (15 miliona tona) proizvođača kukuruza na svetskom nivou, a da ove dve zemlje kada je proizvodnja soje u pitanju nisu u prvih deset svetskih proizvođača.
Kada je reč o suncokretu Ukrajina i Rusija zajedno proizvode preko 50 odsto ukupne svetske proizvodnje suncokreta (Rusija 10 miliona hektara, a Ukrajina 7 miliona hektara).
Ona je podvukla da trenutna geopolitička situacija između Ukrajine i Rusije ima izuzetno veliki uticaj na kretanje cena na svetskim berzama.
Rusija i Ukrajina su izuzetno značajni proizvođaču u svetskim okvirima i jedni su od najvećih snabdevača velikih svetskih kupaca kao što su zemlje severa Afrike i Bliskog istoka. Disbalans u ponudi, logistički problemi i velike spekulacije usled političkih aktivnosti su iz minita u minit menjale cenovne trendove na svim svetskim berzama.
