Svaka druga žena na jugu Srbije trpi neki oblik nasilja, institucije sistema jako zatvorene i selektivne

U poslednje tri godine preko 4.500 žena i dece na jugu Srbije je moralo da zatraži neki vid pomoći zbog nasilja koje su doživeli, dok svaka druga žena ovde trpi neki od oblika nasilja, podaci su koje je danas iznela u nišu Mreža žene protiv nasilja – Region Jug, kao neformalna mreža radi od marta 2018. uz finansijsku pomoć TRAG Fondacije.

U periodu, od maja meseca 2018. do 30. juna 2021. godine, region Jug je uključio čak 16.500 osoba u kolektivne akcije za  unapređenje ženskih prava je preko  16.500 osoba.

“Sve organizacije u region pružaju podršku: SOS telefona, psihološku, pravnu i zastupanje na sudu. Konsultantkinje na SOS telefonu, kao i stručne saradnice koje rade u savetovalištima su prošle akreditovanu obuku za rad sa ženema i devojkama sa iskustvom nasilja.  Veoma  često smo podrška ženama kada idu u institucije, svedokinje smo na sudu u slučajevima nasilja, dostavljamo informacija tužilaštvu”. Istakla je na konferenciji za novinare Ljiljana Nešić iz organizacije „Žene za mir.

Inače, ovu mrežu na jugu Srbije čine SOS Vlasotince, Centar za devojke Niš , Nezavisni ženski Centar Dimitrovgrad i Žene za mir Leskovac, a sve organizacije regiona Jug vode jedinstvenu bazu podataka, o ženama sa iskustvom nasilja.

„Doprinele smo vidljivosti problema nasilja nad ženama kroz: aktivno učešće u globalnoj kampanjama V-day, povodom 8.marta, 18. maj – dan sećanja na sve ubijene žene FEMICID i 16 dana aktivizma u borbi protiv muškog nasilja nad ženama. Sve ove aktivno su bile i medijski propraćene, kao i sve globalne akcije koje smo spovele u svim gradovima regiona u toku prethodnih godina”, kazala je Tatjana Nikolić iz Centra za devojke Niš, koja je od danas i nova predsednica Mreže. U Pretzhodne tri godine je vodila Ljiljana Nešić.

Mreža žena protiv nasilja – Region Jug, je mreža feminističkih organizacija sa juga Srbije koje su posvećene sprečavanju i eliminisanju nasilja i stvaranju sigurnog prostora za žene, devojke i decu, kroz edukaciju, podršku i saradnju sa institucijama

“Uradile  trogodišnji Strateški plan Regiona Jug, sa Akcionim planom, organizovale niz uličnih akcija, izložbi, stajanja, performance, dale podršku Mariji Lukić, Marini Radulović, Danijeli Štajnfeld i mnogim ženama koje su bile izložene bilo kom obilku nasilja. Otvorile 7 punktova podrške u selima na teritoriji jablaničkog okruga za seoske žene. Preko 600.000 osoba je broj do kojih je doprla informacija o aktivnostima u kampanjama na društvenim mrežama, uličnim akcijama, predstavama, performansima, a oko stotinak  osoba volontira u našim organizacijama u region, dok 55 osoba broji članstvo  regiona –  Jug”, ističe Nešićeva.

A problemi sa kojima su se suočavale tokom trogodišnjeg rada nisu bili mali.

“U periodu Pandemije Covid -19, sve organizacije, ponaosob, su prilagodile kako će raditi i pružati pomoć i podršku ženama. Neke od organizacije su započele rad od kuće, neke su nastavile rad u organizacijama uz sve mere predostrožnosti koje su bile propisane. Sve organizacije regiona JUG su u tom period imale povećan broj poziva za 30%. U ovom periodu smo uspele da obezbedimo pomoć u vidu paketa hrane i osnovnih higijenskih sredstava od različitih donatora”, dodaje.

Tatjana Nikoilić ističe da, i pored dosadašnjeg rada, žene i dalje nemaju dovoljno informacija o tome kako da spreče ili da reaguju u slučaju nasilja.

Sredine u kojima radimo su jako zatvorene, patrijarhalne i moć nad informacijama je u rukama muškaraca. Sa druge strane, finansijska sredstva koja imamo nam omogućavaju da se uvek fokusiramo na ograničenu grupu žena, a ne na sve do kojih bi mogle da dođemo. Nezainteresovanost medija – stanje medija u Srbiji generalno, pa i u našem region je vrlo problematično. Medji su u najvećoj meri privatizovani i bore se za opstanak na tržištu, a novinarke i novinari se bore za svoj posao na svakodnevnom nivou jer pokrivaju više rubrika odjednom. Većina medija je u vlasti političkih stranaka, što dodatno otežava naše prisustvo u medijima. Mali broj online informativnih novina ipak osigurava da sve naše izjave i aktivnosti budu propraćeni”, ističe.

Nešićeva upozoravada su institucije su veoma zatvorene i nespremne na saradnju.

“Institucije i dalje ne vide organizacije civilnog društva kao partnere, već kao suprotstavljenu stranu u procesima reagovanja na slučajeve nasilja. Svakako ima izuzetaka, ali generalno su zaposleni u institucijama nedovoljno edukovani i obavešteni, a sa druge strane čak i za mere koje su propisane zakonima, oni ih ne primenjuju u potpunosti, već u skladu sa svojim internim tumačenjima”.

Aktivistkinje kažu da rade u jako teškim uslovima, i preopterećene su poslom. Predstavnice organizacija, članica mreže su se složile da su aktivistkinje često podložne sindromu sagorevanja u radu, zato što rade u vrlo nesigurnim uslovima, nemaju stalna zaposlenja u organizaciji nego rade projektno, nemaju dovoljno vremena da se posvete organizacijama i aktivnostima koje vole jer moraju da brinu i o svojim porodicama ili da rade regularne poslove. Nadoknade koje primaju u nevladinom sektoru su male i nisu dovoljne za dostojanstven rad.

“Sprovodi se više projekata odjednom, ne postoji mogućnost da se zapsole osobe koje bi se bavile administrativnim poslovima, pa svi radimo sve. Naši prostorni kapaciteti su ograničeni, jer zbog nedostataka sredstava ne možemo da plaćamo veće i opremljenije prostore, što dodatno otežava rad,  deo aktivistkinja radi od kuće. S obzirom da su sredine u kojima radimo među 10 najsiromašnijih u Srbiji, mlade, potencijalne volonterke se ne zadržavaju dugo u organizacijama, što utiče na stabilnost rada. Neravnopravne mogućnosti za pristup različitim finansijskim instrumentima – S obzirom da organizacije, članice mreže rade na jugu Srbije, imaju veoma otežan pristup kontaktima i različitim međunarodnim organizacijama. Sve institucije i međunarodne organizacije su smeštene u Beogradu, što otežava komunikaciju, saradnju i mogućnosti za vidljivost organizacija sa juga”, ističu ove žene.

Kada se osvrnu na prethodni period u radu, zaključuju, posebno su ponosne na to što “sve radimo i bez projekata, počele smo individualno a završile smo kolektivno, znamo šta treba da radimo, sve smo tu zbog drugih žena, nemamo kočnicu, na aktivnostima smo stalno iako nisu iz mreže, a podrška i solidarnost su nam bili ključni prinicipi u dosadašnjem radu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!