Leskovac je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 31. decembra 2020. godine beležio 35.019 zaposlenih, dok je taj broj 31. decembra 2021. godine iznosio 37.060, što je povećanje od 2.041 novozaposlenog lica.
Kako je istaknuto na zvaničnom gradskom sajtu, na osnovu ovih podataka, dolazi se do zaključka da Leskovac ima najveću stopu rasta zaposlenih u Jablaničkom okrugu koja iznosi 5,8%.
“Strani i domaći investitori koji su poslovali u Leskovcu, poslednjih godina su proširi svoje proizvodne kapacitete i povećali broj zaposlenih. Razvoju privredne klime doprinela je kompanija Aptiv otvorivši proizvodnju 2019. godine i zaposlivši preko 5.200 radnika, a lokalna samouprava grada Leskovca doprinosi povećanju broja zaposlenih sprovođenjem Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje putem kojeg je od 2013. godine, od kako se sprovode sve mere podsticaja zapošljavanja, do danas, ukupno smo izdvojeno 190 miliona dinara, dok je za tekuću godinu opredeljeno 30 miliona”, saopšteno je iz kabineta gradonačelnmika.
VIŠE RADNIH MESTA PO KOJU CENU?
Leskovčani koji prate ekonomske prilike, ali i status zaposlenih u gradu na Veternici se slažu da je broj nezaposlenih u Leskovcu drastično smanjen, ali se pitaju kakvi su zapravo uslovi u kojima ti ljudi rade.
“ Dobili smo, tokom godina, na hiljade novootvorenih radnih mesta, ali i više od hiljadu otkaza samo od početka prošle godine. Sudbina ovih radnika koji rade u Juri, aptivu, Džinsiju i ostalim stranim kompanijama koje zapošljavaju je više nego neizvesna. Ukoliko se ne povinujete njihovim pravilima igre, dobićete otkaz. Ukoliko niste član SNS-a, nećete dobiti posao, i tako u krug. Nekada smo razmišljali o budućnosti, a sada strahujemo sta nas čeka sutra. Neki to zovu prvi put u istoriji, obični ljudi preživljavanjem, a mladi razlogom da odu iz Leskovca”, komentariše za Rešetku poverenik Sindikata radnika “Sloga” za Jablanički okrug, Ivan Krstić.
Podsetimo, proletos je Leskovčanka, članica predsedništva Stanke slobode i pravde ,Jelena Spirić u dokumentarnom filmu „Moderni robovi“ koji je objavljen na YouTube kanalu Rešetke, izjavila da je Lokalna valst u Leskovcu nakon pritisaka od strane rukovodstva kompanije „Jura“ u Srbiji odlučila da razgovara sa predstavnicima drugog stranog investitora „Aptiv“ o visini zarada zaposlenih u ovoj fabrici, što je automatski dovelo do smanjivanja plata radnicima.
„Kada su dolazili ti poslednji strani investitori, oni su hteli da daju pristojniju platu, nekih 50.000 dinara, ali im gradonačelmnik sa svojim timom to nije dozvolio. On ih je uslovio da snize cenu zarade jer je nastao problem sa konkurentskom Jurom koja se pobunila, jer je veliki broj radnika počeo da prelazi da radi u Aptiv. Javilo bi se nezadovoljstvo među hiljadama radnika, pa bi samim tim i gradonačelnik i vrh Srpske napredne stranke imali problem. Ovde naša vlast snižava cenu rada“, tvrdi Spirićeva.
Ona je mišljenja da vlast u Leskovcu ne određuje direktno to kolike će plate radnici u ovim stranim kompanijama primati, ali da to radi indirektno.
„Ali kada neko dođe i kaže: Ej, možete da date manju platu, naravno da će svaki poslodavac na to da pristane“, ističe Spirićeva.
Sa njom se delimično slaže i doktor ekonomskih nauka Predrag Mitrović.
„Sve je moguće, jer je u ovoj zemlji sve što je normalno postalo nenormalno i obrnuto. Da je postojala konkurencija, sigurno bi cena radne snage i u Juri bila veća i ne bi došlo do takvih anomalija. A tu su država i grad ostali uskraćeni jer na veće plate idu i veći porezi i doprinosi, a jedan ozbiljann deo tih sredstava ide za direktno finansiranje rada lokalne samouprave. Ali svest ljudi koji nas vode je takva. Oni kao nešto rade, i to pokazuju preko medija da stvarno nešto rade, a sa mog aspekta njihovih aktivnosti, bilo bi najbolje da ništa nisu uradili“, kaže Mitrović.
Obećanja predsednika Vučića na otvaranju Aptiva u Leskovcu bila su da će poslovanje ove fabrike svakako povećati cenu rada zbog, kako je navodio, „zdrave konkurencije“. Novinari Rešetke imali su uvid u platni listić zaposlenog u ovoj kompaniji, koji ima ugovor o radu na oređeno vreme. Taj radnik je u februaru prošle godine primio neto zaradu u iznosu od 34.500 dinara.
