Direktora leskovačkog Narodnog pozorišta i popularnog glumca Dragana Marjanović itekako pamtimo po ulogama u serijama “Ubice mog oca” i ”Nemanjići – rađanje kraljevine”, seriji ”Koreni”, kao i u filmovima “Dnevnik mašinovođe” i “Vrati se Zone”, ali u gradu na Veternici, gde i živi, od njega je sigurno popularnija njegova 14 godina mlađa supruga Nataša, sa kojom je u braku punih 15 godina i sa kojom je izrodio dvoje divne dece.
Dragan ne voli da priča o privatnom životu, ali priznaje da je svestan harizme i lepote koju nosi njegova supruga.
“Više se okreću za njom na ulici, nego kada vide mene. Što je i normalno, a i imponuje mi”, kaže kroz osmeh popularni glumac.
Upoznali su se na poslu, tug de i danas zajedno rade – u leskovačkom Narodnom pozorištu.
“Posrednik u nažem upoznavanju je bio Molijer, tačnije njegov pozorišni komad “Don Žuan” u kome je Dragan te 2005. godine, kao gostujući glumac, u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta Leskovac imao zapaženu ulogu. Dakle, prvi utisak koji je na mene ostavio je bio sa scene, onaj drugi i presudniji je bio kada sam se upoznala sa njim…šarm, prirodnost i osećaj prijatnosti dok ste u njegovom društvu je učinio svoje. Ponekad pomislim i da nisam bila tada upošljenik u pozorištu da bi se svakako sreli, verujem da su neki susreti i događaji u životu unapred određeni”, priča za Rešetku Nataša.
Kako navodi, ljubav ne postoji u najavi.
“Ali onog trenutka kada poželite da sa nekim, ko je baš takav kakav je, ostarite i podelite sve ono život nosi sobom , znate da je tu i da je prava”, dodaje ona.
Nataša Nikolić Marjanović je diplomirani ekonomista, organizator u umetničkom sektoru leskobvačkog pozorišta skoro 20 godina, a danas desna ruka svom suprugu i u poslu. Mnogi je smatraju jednom od najlepših Leskovčanki, ženom koja pleni prirodnim osmehom, šarmom i pozitivnom energijom. Modni stručnjaci kažu da je na svakom crvenom tepihu postavljenom za LIFFE ili pozorišne festivale, bacala svojom pojavom u drugi plan najpoznatije glumice sa ovog prostora.
A mi smo je na početku ovog razgovora pitali da li je teško održati brak posle toliko godina i da li je teško biti žena poznatog muškarca?
N: Pitanje je koliko godina braka nekome predstavlja mnogo godina. Dok je jednima mnogo i jedna godina braka, drugima je malo i pedeset, kao mojim divnim komšijama koji su zajedno od srednje škole i svakoga dana šetaju držeči se za ruke, poput tek zaljubljenih tinejdžera. Brak, kao ni ljude, ne treba idealizovati, zna da bude divan ali i pun izazova, kompromisa. Brak je zajedničko ulaganja dvoje ljudi u vlastitu budućnost i kakva će ona biti, ponajviše zavisi od njih samih.
Često me pitaju kako je to biti žena glumca koga ljudi prepoznaju i često se slikaju sa njim, kako znam kada kod kuće glumi a kada ne i da li mi to predstavlja opterećenje. Svako ko je upoznao mog supruga vrlo dobro zna da on jasno odvaja posao od privatnog i da je prilično “normalan” za glumca (smeh). Kada je čovek ostvaren u svom poslu onda on nema potrebu da se dodatno dokazuje i da svoja znanja i veštine koristi tamo gde im nije mesto. Popularnost je najčešće prolazna kategorija a biti dobar čovek,suprug,otac i prijatelj je osnova porodice , tako da ja u toj kombinaciji izvlačim ono najbolje.
S obzirom da radite u istoj kulturnoj ustanovi, kako to funkcioniše i da li se dopunjujete na poslu?
N: Kako sam već i rekla, Draganu i meni , život od samog početka prepliće i privatne i poslovne dane tako da i ne znam za drugačije, niti mogu da zamislim. Pozorište je jako specifično za rad, privilegija je raditi u njemu. To je jedna velika porodica, tako da vi, i sa i bez supruga u njemu, osećate tu zanimljivu povezanost i predanost pozorišnoj magiji.
Ko je gazda u kući?
N: Pa on, naravno. Ja sam gazdarica. (smeh)
Koja ti je njegova omiljena uloga?
N: U pozorištu, uloga Lihvara u predstavi “Krotka” F.M.Dostojevskog, pozorišta Bora Stanković iz Vranja.
Na Tv-u , uloga Nemanje u seriji “Ubice mog oca”.
Zajedno ste radili na poslednjem filmu “Bilo jednom u Srbiji”,ti si radila kao vođa statista a Dragan je tumačio ulogu gazda Bureta.
N: Da, eto sticajem okolnosti sam došla u situaciju da organizaciono pomognem u nastavku snimanja pomenutog filma i hvala pre svega Zvonku Šimuncu, producentu i idejnom tvorcu filma, na poverenju koje mi je ukazao i prilici da bolje upoznam dešavanja i svet iza kamere. Moram da priznam da tek sada posle ovog iskustva, mnogo bolje razumem Dragana kada se vrati sa raznih snimanja prilično iscpljen i umoran. Lep je to posao ali i izuzetno težak.
Veliko mi je zadovoljstvo i što sam radeći sa statistima upoznala veliki broj vrednih i zanimljivih ljudi od 7 do 77 godina. Pokazali smo da Leskovac i Leskovčani zaista mogu da daju kvalitet u raznim oblastima, tamo gde je to potrebno.
Da li ti je Dragan podrška u svemu što radiš ili ceo posao nosiš na svojim plećima?
N: Naravno da mi je podrška, sa svojim životnim i profesionalnim iskustvom on je dragoceni saradnik. Ume da sasluša, da posavetuje, da ukaže… Sa druge strane i sama se trudim da uzvratim podršku, jer samo uzajamnim delovanjem i poštovanjem možemo doći do željenih rezultata.
Da li neko od sinova pokazuje interesovanje da krene očevim stopama?
N: Stariji sin Despot ima 14 godina i za sada mi se čini da ne pokazuje zainteresovanost u tom pravcu. Mlađi Matija ima 6 godina i iako je još mali, primećujem kod njega neke elemente koji bi možda mogli da ga usmere ka tome. Neka budu zdravi ,nasmejani i dobri ljudi a čime će se baviti, odlučiće sami, kad dođe vreme.
Kako uspevaš da u braku pored dvoje dece ,pored obaveza na poslu i van njega, zračiš prirodnom lepotom?
N: Hvala na komplimentu. To mir,ljubav i zadovoljstvo govore…neka tako i ostane.
Opiši sebe u tri reči…
N: Ćerka. Supruga. Majka.