Proizvođači hrane varaju potrošače na razne načine da bi ostvarili veću zaradu i smanjili troškove proizvodnje, na primer, sastojaka, razblaživanjem tečnih proizvoda vodom, neadekvatnom promocijom i nepravilnim deklarisanjem, upozoreno je na konferenciji o bezbednosti i kontroli hrane u Srbiji.
Zloupotrebi i neadekvatnim predstavljanjem na tržištu najviše su izloženi proizvodi od mleka i mesa, kao i maslinovo ulje, riba i organska hrana, naveli su učesnici, prenosi Dnevnik.
Obmanuti mogu biti svi u prehrambenom lancu, od potrošača preko trgovaca do proizvođača.
Online diskusiju su organizovali Delegacija za EU u Srbiji i Centar za evropske politike kako bi predstavili načine krivotvorenja u prehrambenoj industriji, ali i mere zaštite i bezbednosti u kontroli kvaliteta koje bi prevare u ovom sektoru svele na minimum.
„Na osnovu 68.000 provera koje su sprovedene u prodavnicama, pijacama, aerodromima, morskom lukama i industrijskim domaćinstvima 72 zemlje Evrope, zaplenjeni su lažni prehrambeni prizvodi, „fake food’’ u vrednosti od 53,8 miliona evra u periodu od decembra 2020. do jula 2021. godine”, navela je istraživač prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG Sante) Eva Zigner, predstavljajući rezultate akcije Opson X.
Istakla je da je tom akcijom zaplenjeno 15.000 tona neadekvatne hrane za tržište i 33 miliona litara pića.
Ona je, takođe, definisala pojam prevare kao krivično delo i zaključila da bi se suzbila ovakva vrsta zloupotrebe u Srbiji neophodno je da se sarađuje sa zemljama EU kako bi se provera kvaliteta robe prilikom uvoza i izvoza podigla na viši nivo.
Načelnik odeljenja za veterinarsku inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Ivanović istakao je da u prevarama koje se vrše u industriji hrane treba da učestvuju, pored inspekcijskih organa, i sud i policija jer se radi o krivičnom delu.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kazao je da je u prodaji takozvani „pekarski med”, koji nije štetan po zdravlje, ali zbog nedostataka ne može da se koristi u ishrani već za pravljenje proizvoda od testa. Objasnio je da se promenom deklaracije ovaj med prodaje kao prirodni med, iako nema botaničko poreklo meda.
Dodao je da je zaštita potrošača u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i poručio da bi sve institucije trebalo da se uključe kako bi se uveo jasan pravilnik o tome šta određeni proizvod treba da sadrži i kako se proizvodi, kao i da se reguliše pitanje zloupotrebe i bezbednosti potrošača.
Govoreći o svojoj struci, naveo je da se najčešće prevare dešavaju kod prodavaca i proizvođača roštiljskog mesa, gde proizvod sadrži niži sadržaj proteina nego što je na deklaraciji ili manji procenat junećeg mesa nego što je predviđeno.
Na konferenciji je objašnjeno da u lancu prehrambene industrije prevareni mogu biti kako potrošači tako i proizvođači i trgovci, ali i zaključeno da je pritisak nelojalne konkurencije najviše na malim proizvođačima.
Znas kako, da sigurno treba zastiti te nase proizvode i uvesti standard za proizvodnju istih. Naravno, poceti od lokalnih proizvodjaca sto se standardizacije tice, jer ono sta oni nazivaju „leskovackim rostilj mesom“ i sta stavljaju u njega…veze s mozgom i sa mesom nema. U Sloveniju su nasi rostiljdzije i mesari odneli recept i tamo fino zaradjuju, a usput u Sloveniji su jake i nekorumpirane kontrole prehrambenih proizvoda, tako da je, paradoksalno…nase meso tamo zasticenije nego kod nas. Eto.
Misliś da je normalno da kilogram roštilj mesa košta 350 dinara? Da je to stvarno meso za leskovački roštilj, ne bi koštalo manje od 600 dinara, 5 evra, svejedno.