Jesen i zima su godišnja doba kada je u Srbiji zbog slava znatno povećana potražnja konzumne ribe.
Na ribnjacima širom Srbije u toku je jesenji izlov ribe. Iako godina nije bila idealna za ribarstvo, proizvođači su zadovoljni sa prinosima.
U ovom, ni malo lakom, poslu najteže je ribarima koji po svim vremenskim uslovima svakodnevno se trude da izlove dovoljne količine ribe.
„Sad je nateže ući u jezero i vući ribu po mulju, ali život je borba i mora se raditi, najteže je na minus petnaest kad zaledi sve, kada treba probiti led i ući u vodu na minus 15 stepeni, a zatim utovariti ribu“, kaže Dušan Aleksić, ribar za RTS.
Na ribnjaku zemljoradničke zadruge „Agro-Klek“ na izlovu se radi tokom celog dana.
„Ukupna površina ribnjaka je devedeset hektara, konzumnu ribu gajimo u jezeru od 45 hektara, a ove godine nadamo se da će biti oko devet vagona, to jest 90 tona ribe plus naravno mlađi i dvogodišnje, tako da je to neka ukupna količina“, kaže Miloš Petrović, upravnik ribnjaka.
Prema njegovim rečima, da bi riba dostigla težinu od tri do pet kilograma, što sad imaju u jezeru, treba tri godine.
Nagli skok cene ratarskih proizvoda ove jeseni znatno je uticao i na cenu ribe.
„Prošle godine cena ribe je bila između 100 i 200 dinara po kilogramu što je bilo od prilike 50 posto proizvodna cena koštanja i bili smo prinuđeni bukvalno da delimo ribu jer ta riba se ne može vraćati ponovo u proizvodnju“, kaže Radovan Bokić, direktor „Agro-Kleka“.
Ove godine situacija je, kaže, mnogo bolje, ko je ulagao u proizvodnju i ostao dosledan tehnologiji on će imati rezultat.
„Finansijski to izgleda značajno bolje, ali nije dobro zato što je kukuruz 27, a pšenica 31 dinar“, ukazuje Bokić.
A cena ribe se kreće negde oko 320 dinara plus porez.
Prema zvaničnoj statistici Srbija se po potrošnji ribe nalazi na samom začelju u Evropi sa svega pet do sedam kilograma po stanovniku godišnje.
