Niz tragedija u Srbiji nastavljen je u subotu, kada je N. M., učenik druge godine Srednje tehničke škole „15. maj“ u Prokuplju, izvršio samoubistvo nakon što je shvatio da ne može da popravi ocenu.
Kako su rekli meštani sela Babin Potok pored Prokuplja, ovaj dečak „se obesio jer mu je otac rekao da ne dolazi kući ako ne popravi ocenu“.
“Kada su skratili školsku godinu, profesorka srpskog nije htela da mu popravi jedinicu i dete se obesi” rekao je za Alo izvor blizak ovoj porodici.
Kako je ispričala direktorka škole, N. M. je bio učenik II razreda Tehnička škole „15. maj“ iz Prokuplja, obrazovni profil tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina.
“U petak, 2. juna, pre nesretnog događaja, učenik je bio na nastavi u prepodnevnoj smeni. Nije se požalio nikome u školi da ima bilo kakav problem. Nisu primećene nikakve promene u ponašanju učenika. On se ni ranije nije žalio da ima neki problem u školi. Odeljenski starešina je imao dobru saradnju sa njim i njegovim roditeljima. Đak i njegovi roditelji do sada nisu imali pritužbe na rad škole i nastavnika – rekla je direktorka”.
Ona je dodala da, iako je tako rečeno, dečaku nije bila zaključena jedinica ni iz jednog predmeta.
“Dana 2. 6. 2023, dan pre nesretnog događaja, učenik nije imao ni iz jednog predmeta predloženu zaključnu ocenu nedovoljan (1). Ja kao direktor škole i moji saradnici smo duboko potreseni ovim događajem i još jednom izjavljujemo najiskrenije saučešće porodici tragično preminulog učenika”, rekla je Milenković.
Prema rečima psihologa Milice Milkić, uz ogradu da ne bi da komentariše konkretan slučaj jer ne možemo znati šta se tačno desilo u Prokuplju, čim se desi nešto ovako, znamo da je zakazala komunikacija između roditelja, deteta i nastavnika.
“Nekoj deci ocena kao ocena nije motiv za postignuće kao što je onoj deci koja uče da bi osetila neko unutrašnje zadovoljstvo. Ako roditelj ucenjuje dete da mora da ima dobre ocene, onda detetov motiv bude izbegavanje kazne i strah. Taj pristup nije dobar. Tu ni petica nije dobra za dete, jer ono neće moći da ima unutrašnje osećanje zadovoljstva. Kada roditelj kaže nemoj da mi se vraćaš kući bez te i te ocene, onda je tu strah, nesigurnost, tuga, predstava da ga roditelji ne vole ako nema neko postignuće” kaže psiholog.
Uvek treba sa decom razgovarati koje je ponašanje dobro ili loše, a ne ponašanje poistovećivati sa ličnošću, ističe ona.
“Tvoja jedinica je loša, to što nisi učio je loše, ali to ne znači da si ti loš – ovo je ono što treba da kažemo detetu. Češća su samoubistva i uopšte loša ponašanja kod dece koja dobijaju takve kritike roditelja gde im se govori da to što imaju loše ocene znači da su oni loša deca”, poručuje psiholog roditeljima.
I dan danas pričam i nisam promenio mišljenje, da nije svako za roditelja.Roditelj nije samo da ga napravi i rodi, roditelj treba da se trudi od samog rodjenja da mu usadi dobre osobine, vaspitanje, razmišljanje, jednom rečju da napravi od njega dobrog čoveka. Neko nije podoban da bude dobar roditelj i tu treba mnogo više da učestvuju stručne institucije.