Nesavesno pružanje lekarske pomoći ili nepružanje iste jesu krivična dela, objašnjava advokat Aleksandar Radivojević.
Kako se u zakonu definiše odnos lekara iil ostalog medicinskog osoblja ako se utvrdi da su postupali protiv pravila medicinske struke otkrio je u svom gostovanju na Kurir televiziji.
“Postoje vrlo precizno napisana krivična dela, ukoliko se nesavesno pruža lekarska pomoć ili ukoliko se uopšte ne pruža lekarska pomoć. Težina i oblik tih krivičnih dela zavisi prvenstveno od toga da li je bilo umišljajno ili nehatno izvršeno krivično delo. Ali, s druge strane, i od posledice koja može da nastupi. Ono što je iz mog iskustva najveći problem, to je što onaj ko može da ustanovi da li je bilo propusta u lečenju, da li je bilo nekakvih loših diagnoza i tako dalje, to je uvek drugi lekar. I vi imate uvek veštačenje u takvim postupcima i ta veštačenja rade. Naravno, da su lekari veštaci koji su zakleti pred sudovima u Beogradu i koji vrše veštačenja takvih stvari. Dakle, najviši oblik je nekakav sudsko-medicinski odbor koji je formiran pri medicinskom fakultetu i ta komisija veštaka ustanovljava da li je bilo propusta”, rekao je advokat.
Radivojević ističe da je za krivično delo potrebna konkretna posledica.
“Za prekršaj ili prestup potrebna je apstraktnost. Znači, ako je dužnost hitne pomoći da na svaki poziv reaguje, pa hitna pomoć ne reaguje, to je propust hitne pomoći, odnosno oni koji su lica koja su zaposlena u hitnoj pomoći, odgovorna lica. Oni ne odgovaraju za krivično delo ukoliko njihov propust ili njihovo činjenje ili nečinjenje nije dovelo do posledice. Ako je posledica teško zdravstveno stanje, poremećaj u zdravstvenom stanju ili, nadaj Bože, smrt pacijenta, onda ulazimo na teren krivičnog prava. Ali ako kažu da nisu reagovali, to mora biti predmet inspekcijskog nadzora Ministarstva zdravlja. To treba otvoriti kao pitanje”, istakao je advokat.
Potom se osvrnuo na parnički postupak koji je daleko efektivniji na zapadu.
“U savremenim demokratskim državama, dakle ono čega se bolnice i čega se lekari najviše plaše to su tužbe za naknadu štete. To su milionske tužbe na zapadu. To je parnični postupak, to je zahtev da vam se isplati šteta ako je neka bolnica ili neko ko je zaposlen u bolnici odgovoran zbog svojih propusta, lošeg lečenja itd. I u ovim slučajima ukoliko pacijenti sumnjaju na nesvesno lečenje lekara, na neadekvatnu pomoć, odnosno nepružanje pomoći u datom trenutku, oni mogu da tuže. I to je tužba zbog gubitka bliske osobe. Svako ko je živeo sa tom osobom ima pravo na podnošenje takve tužbe. Kod nas zbog dugotrajnih vođenja parničnih postupaka i svega toga, to nije toliko uobičajeno”, zaključio je advokat.
