Bratislav Anđelković, čuveni Bata iz Vučja, naslikao je vojvodu Nikolu Skobaljića u prirodnoj veličini u kamenu i poklonio je Domu kutlure u Vučju i svim meštanima Vučja.
“Moja slikarska misija da ovekovečim istoriju mog mesta Vučja koje je prepoznatljivo po kanjonu neka bude prepoznatljivo i po vojvodi Nikoli Skobaljiću, neka se Vučje ponosi, narod Porečja i grada Leskovca. Puno hvala”, kazao je slikar prilikom postavljanja ovog umetničkog dela u samom centru varošice.
On se zahvalio i donatoru, firmi Alsiko, naročito Stajić Milošu i Lazaru Mitiću, koji su napravili metalnu kontrukciju za sliku i koji će oko nje postaviti ogradicu.
Ako stepropustili...
Bravo, svaka cast!
Ludi čovek, neobrazovan ima slikarsku misiju???
Bravo čika Bato to čine ljudi VELIKOG SRCA.
A sve ono što radiš kapa dole.Da si nam živ i zdrav.
Bobane, verovatno nije akademski slikar, ali zar ne mislite da oseća ljubav i veru, da je unapredio tehniku neobičnog slikanja na kamenu, zrnu pšenice, i da sve što oslika i liči na nešto prijatno, likovi podsećaju na ljude koje slika po izvodima iz literature.
Godinama se ovim bavi, pa nije fotograf nit ulični slikar, skica majstor portreta s mora. Ima nečeg samoukog u njemu. Filip Višnjić je slep guslao i pevao istorijske stihove koje prepričavamo. Koliko poznajete akademskih slikara čijem se slikanju smejete u sebi? Ja imam komšinicu, profesorka u umetničkoj, cirkus od umetnosti, ali svi se umusimo i kao cenimo to što radi. Ono nije za gledanje, kamo li uživanje. Druga komšinica takođe. Moje dete lepše crta vazu sa cvećem. Nije obrazovanje presudno. Jeste odlična podloga. Ali bez usavršavanja, talenta, ljubavi za to što radimo, mala je fajda od fakulteta. Pola Srbije je funkcionalno nepismeno. I matematilčri, ne znaju da prenesu, i srbisti, lutaju po mraku, i novinari, nabeđeni prepisuju, i glumci, viču i vidi se da glume na sceni, i umetnici pevači, svirači, slikari, plesači, pola ih je bezvredno u svom radu.
Srdačan pozdrav