Globalne cene hrane su u septembru porasle za 1,2 odsto u odnosu na avgust i 32,8 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, objavila je UN-ova agencija za hranu i poljoprivredu (FAO). Rast su predvodile skuplje žitarice i biljna ulja. Više vrednosti zabežene su i za mleko kao i šećer, a indeks cena za meso je ostao stabilan.
Što se tiče žitarica, one su prošlog meseca skuplje za dva odsto u odnosu na avgust i 27,3 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Najviše je porasla cena pšenice i to za četiri odsto u odnosu na prethodni mesec te 41 odsto u odnosu na lani. Pooštravanje izvoznih mogućnosti usred jake svetske potražnje nastavilo je da jača međunarodne cene ove žitarice.
Skuplji je i pirinač, a ječam košta 2,6 odsto više u odnosu na avgust i to zbog velike potražnje, smanjenog izgleda za proizvodnju u Rusiji i prinosima na drugim tržištima, navodi FAO. Nasuprot tome, svetske cene kukuruza ostale su gotovo stabilne. Samo su 0,3 odsto iznad onih u avgustu zbog poremećaja u lukama koje su povezane sa uraganima u SAD-u, ali i smanjenim izgledima za žetvu u Ukrajini. Ali, uprkos tome ova je žitarica skuplja 38 odsto u odnosu na septembar 2020. godine.
Biljna ulja su poskupela za 1,7 odsto u odnosu na avgust i čak 60 odsto u odnosu na lani. Prema istraživanju ove organizacije, povećanje je uglavnom podstaknuto većim vrednostima palminog i repičinog, dok su kotacije za sojino i suncokretovo ulje pale. Cene palminog porasle su treći mesec za redom dostigavši desetogodišnje maksimume, a potkrepljene su snažnom globalnom potražnjom koja se poklopila sa zabrinutošću zbog manje potencijalne proizvodnje u Maleziji kojoj nedostaje radna snaga.
Globalne cene uljane repice takođe su značajno porasle, podstaknute dugotrajnom globalnom ograničenošću ponude. Nasuprot tome, one za sojino i suncokretovo pale su u septembru, zbog neizvesnosti u vezi sa unošenjem sojinog ulja u industriju biodizela i perspektivama velikih globalnih zaliha u sezoni 2021/22.
POSKUPELO MLEKO I ŠEĆER, ALI I NEKE VRSTE MESA
Mleko je u septembru koštalo 1,5 odsto više u odnosu na avgust i skuplje je za 15,2 odsto u odnosu na lani. Prošlog su meseca porasle međunarodne kotacije za sve mlečne proizvode predstavljene u indeksu, pri čemu naglo one za obrano mleko u prahu i maslac. U FAO-u ističu kako je to zasnovano na solidnoj globalnoj uvoznoj potražnji usred ograničenih izvoznih mogućnosti, posebno iz Evrope – zbog niskih zaliha i sezonskog pada proizvodnja mleka.
Ograničena proizvodnja te namirnice u ovoj ranoj fazi nove sezone u Okeaniji, zajedno sa niskim zalihama, takođe je podigla svetske cene maslaca i obranog mleka u prahu. U međuvremenu, cene punomasnog u prahu i sira umereno su porasle, zahvaljujući kombinaciji ograničene proizvodnje, niskih zaliha i stalne unutrašnje potražnje u Evropi.
Meso je koštalo isto kao i u avgustu, ali je bilo 26,3 odsto skuplje u odnosu na septembar u prošloj godini. Proteklog su se meseca povećale međunarodne kotacije za ovčije, a FAO navodi da su podstaknute čvrstom globalnom potražnjom, dok su zalihe za izvoz ostale ograničene. Rast cena goveđeg mesa takođe se nastavio, jer je ograničena dostupnost goveda za klanje u Okeaniji i Južnoj Americi opteretila globalne zalihe. Nasuprot tome, nakon što su uzastopno rasle devet meseci, kotacije za živine smanjene su zbog povećane globalne ponude, dok su svetske cene svinjskog mesa takođe opale zbog manje uvozne potražnje iz Kine i smanjene unutrašnje potražnje, naročito u Evropi.
Šećer je poskupeo za 0,5 odsto u odnosu na avgust i košta čak 53,5 odsto više u odnosu na prošlogodišnji septembar. Zabrinutost zbog smanjene proizvodnje u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera, zbog dugotrajnih sušnih vremenskih uslova i mrazeva, nastavili su da podupiru rast svetskih cena. Osim toga, skuplji etanol podstakao je sve veću upotrebu šećerne trske za njegovu proizvodnju u Brazilu. Međutim, pritisak na povećanje bio je ograničen usporavanjem globalne uvozne potražnje i dobrim uslovima proizvodnje u ključnim zemljama izvoznicima, poput Indije i Tajlanda.